Životni vek se produžio, sve češće mislimo na izgled, brinemo o mnogim segmentima, a da li mislite dovoljno na svoje oči? Stručnjaci predviđaju da će oftalmologija biti grana medicine budućnosti i da će ljudi mnogo ulagati u svoj vid kji s godinama neminovno “strada”. Dr Nevena Bjelović, oftalmolog kuće “Okulomedik” govori za portal “Zdrava i prava” kakva su njena iskustva u praksi u radu sa pacijentima.
“U savremenom svetu došlo je do značajnog produženja prosečnog životnog veka i starenja populacije. U nekim delovima sveta (Japan), prosečan životni vek je preko 80 godina. Samim tim u porastu je oboljevanje od bolesti koje se javljaju u starijem životnom dobu, pa je tako i u oftalmologiji. Najčešća oboljenja oka vezana za starije životno doba su katarakta, glaukom i senilna degeneracija makule ili žute mrlje (AMD). Katarakte je oboljenje koje se veoma uspešno leči hirurškim putem. Operacije su bezbedne, bezbolne, traju kratko zahvaljujući savremenim metodama operacije. Pacijent nakon nekoliko sati odlzi kući, bez potrebe za bolničkim lečenjem. Sa druge strane glaukom i senilna degeneracija makule spadaju u najčešće uzroke gubitka vida kod starije populacije. Glaukom, ukoliko se ne leči, dovodi do postepenog propadanja vidnog živca. Promene u vidnom polju nastaju prvo na periferiji, a kod nelečenih pacijenata napreduju ka centralnim delovima vidnog polja i mogu dovesti do potpunog gubitka vida”, kaže dr Bjelović.
Naša sagovornica navodi i da najčešće glaukom protiče bez ikakvih simptoma do kasne faze bolesti, kada je već veliki deo vidnog živca i vidnog polja trajno oštećen. Zbog toga je rano otkrivanje i pravilno lečenje od izuzetnog značaja, jer omogućava pacijentu da sačuva vid.
“Kod senilne degeneracije makule promene nastaju u makuli, centralnom delu retine, koji nam omogućava precizan centralni vid, čitanje, razlikovanje boja.. Potoje dve forme, od kojih je „suva“ forma zastupljena u preko 80% slučajeva. Simptomi su zamagljenje centralnog vida, problemi pri čitanju, pojava „tamne“ senke u centru vidnog polja. Svi simptomi razvijaju se pstepeno, promene su na oba oka, ali napreduju različitom brzinom. Teža forma je „vlažna“ ili eksudativna degeneracija, gde dolazi do krvarenja u dubljim slojevima makule i pad vida može nastupiti naglo. Prvi simptomi su krivljenje“ slike“, posebno pri čitanju ili pojava tamnih polja u centralnom vidnom polju. Očuvanje vida je osnovni cilj oftalmologije i savremene dijagnostičke i terapijske metode razvijaju se u pravcu ranog otkrivanja i što efikasnijeg lečenja očnih oboljenja, sa ciljem da pacijentu sačuvamo vid i omogućimo kvalitetan život. Zahvaljujući starenju populacije i porastu broja obolelih od glaukoma, katarakte i senilne degeneracije makule, oftalmologija ima značajnu ulogu u otkrivanju i lečenju ovih bolesti da bi starijoj populaciji pomogli da kvalitet života bude zadovoljavajući”, navodi naša sagovornica.
Kao i u drugim oblastima medicine, kada nemamo simptome i dobro se osećamo, ljudi retko razmišljaju o tome da o nekom sistemu organa ili organu treba da brinu.
“Osobe koje od detinjstva ili mladosti imaju potrebu za nošenjem naočara, češće posećuju oftalmologa i možda se više informišu o stanju svojih očiju i potrebi za kontrolnim pregledima. Ukoliko je osoba zdrava, potrebno je da uradi jedan sistematski pregled i da sa svojim oftalmologom napravi plan kontrolnih pregleda, što je često na 2-3 godine. Ako postoji rizik za oboljevanje od neke očne bolesti ili osoba boluje od neke druge bolesti napr. diabetes mellitusa, onda se mora češće kontrolisati. Plan sistematskih pregleda za decu pravi pedijatar i on upućuje na oftalmološki pregled. Svakako u trećoj godini života preporučuje se da dete pregleda oftalmolog koji se bavi decom, da se proveri ima li dete dioptriju. U slučaju da se u tom uzrastu ne započne nošenje naočara, a potrebno je, može doći do slabovidosti na jednom ili oba oka. Često se pitamo da li rad na kompjuteru, čitanje pri slabom svetlu ili nošenje pogrešnih naočara mogu naškoditi vašim očima? Naravno da ne mogu, samo mogu dovesti do nelagodnosti i bržeg zamora. Dobro osvetljenje i odgovarajuća dioptija pomažu da radimo bez zamaranja i da se prjatnije osećamo. Znači neka posebna briga nije potrebna, samo moramo određivanje dioptrije i osnovni sistematski pregled izvršiti kod oftalmologa, da bi saznali sve što je potrebno o stanju svojih očiju i napravili plan za redovne kontrole”.
Dr Bjelović je inače specilajista za dijagnostiku i lečenje glaukoma.
“Obzirom da najčešća forma glaukom otvorenog ugla, protiče bez simptoma do kasne faze bolesti, a dovodi do potpunog gibitka vida ukoliko se ne leči, jasno je zašto je ova bolest podmukla. Ne mogu da kažem da je to bolest najteža za lečenje, jer veliki broj pacijenata vrlo uspešno koristi samo lokalnu terapiju u kapima i to je dovoljno za zaustavljanje procesa. Kao i kod drugih hroničnih bolesti postoje slučajevi gde bez obzira na primenjenenaj savremenije terapijske metode, lečenje nije uspešno. Srećom takvi slučajevi su retki. Slično je i sa senilnom degeneracijom makule, gde su nam terapijske mogućnosti ograničene. Kod dijabetičke retinopatije takođe se susrećemo sa teškim formama oboljenja, gde je potrebno mnogo znanja, hirurške veštine, strpljenja i izuzetne sradnje sa pacijentom, da bi sacuvali vid. Uvek je najbolje da se obratite oftalmolozima čija je ovo uža oblast, kako bi lečenje bilo uspešnije”, zaključuje.
Izvor: M. V.
