Na poslednjem delu magistralnog puta između Marakeša na istoku i Esauire (Essaouira) na obali – na zapadu, dužinom od pedesetak kilometara nadomak Atlantika nalazi se najseverniji deo prostrane Doline argana (Sous Valley). Dolina argana je čudnovata.
Ovo čudnovato, između osam i deset metara visoko i naizgled suvonjavo drvo, na prvi pogled pomalo nalik maslini ili hrastu plutnjaku, može da živi oko dve stotine godina, a raste samo u ovom delu Maroka – i više nigde na svetu.
Navodni pokušaj Izraelaca da s obzirom na slične klimatske uslove argan zasade u pustinji Negev, propao je. Naknadno je ustanovljeno da je glavni razlog nemogućnosti da drvo argana uspe na nekom drugom mestu nedostatak čuvenog pasatnog vetra po imenu Alizée (na berberskom: taros), koji Dolinom argana u Maroku duva sa obližnjeg Atlantika. Zbog ovih specifičnosti, 1998. godine Unesko je šume argana u Maroku stavio na listu svetske prirodne baštine.
Drvo argana (lat. Argania Spinosa) poznato je i po tome što se na njegove grane kako bi ga brstile penju lokalne koze, koje su vremenom postale jedna od primarnih turističkih atrakcija ovog kraja. Putujući magistralom od Marakeša ka Esauiri i približavajući se Atlantiku, sa obe strane puta videli smo nepregledne plantaže argana gde na po nekom drvetu kraj samog puta na granama stoje načičkane malene koze.
Istini za volju, većinu ovih blagih životinja njihovi vlasnici drže na drvetu po vasceli dan, sačekujući autobuse sa turistima kojima ovaj prizor i fotografisanje “prodaju” za bakšiš. Dodatno, ukoliko poželite da se slikate sa malim jaretom u naručju, pastiri će od vas dodatno tražiti još nekoliko dirama (marokanska valuta).
Duž magistrale, u Dolini argana nalazi se nekoliko kooperativa, manjih radionica u kojima se spravlja čuveno arganovo ulje. Zbog svojih izuzetnih karakteristika – prisustva velikih količina vitamina A i E, antioksidanata, Omega 9 i Omega 6 kiselina koje regenerišu kosu i kožu, smanjuju akne i infekciju kože, a imaju i antibakterijsko i antigljivično svojstvo, u poslednjih desetak godina ovo ulje je steklo vrtoglavu svetsku popularnost.
Osim argana, još se jedino ulje biljke čaja smatra u ovoj meri lekovitim. Ulje argana koristi se kako u kozmetičke svrhe – kreme i ulja za kosu i kožu, tako i u ishrani. Arganovo ulje jedino se ne sme zagrevati, te se ne koristi se za kuvanje i prženje, već samo kao dodatak jelu. Najpoznatiji jestivi proizvod argana je arganov med.
Kada se arganovo ulje i med pomešaju sa mlevenim bademom, nastaje amlu (amlou) čuvena slatka kaša koju nazivaju i “marokanskom Nutelom”. U kooperativi, posmatrali smo kako lokalne berberske žene odevene u tradicionalnu šarenu odeću sedeći na podu razbijaju plod argana i melju ga – čime se iz mase izdvaja ulje.
Od zagasito crne mase – komine koja ostaje nakon isceđenog ulja i koja je nalik izgnječenom plastelinu, pravi se sabol beldi – gusti sapun nalik želatinskoj kremi koji se najčešće koristi u hamamima – stavlja u rukavicu za piling i utrljava u telo. Arganov plod nosi naziv – arganov orah, iako izgledom najviše podseća na žir bez kapice. U samoj prodavnici kooperative, moguće je kupiti raznolike proizvode od arganovog ulja – najskupljeg ulja na svetu, čija je cena, prema raspoloživim podacima na svetskom tržištu – oko 300 $ za litar.
Kuriozitet ovog ulja je da za razliku od drugih – nije masno i brzo upija u kožu, što je ujedno i pokazatelj da je pravo. Kozmetičkim preparatima i ulju argana koje je i bez mirisa, dodaju se arome kaktusa, gardenije i limuna, te finalni proizvodi izuzetno lepo mirišu.
Autor: Ivana Dukčević
Izvor: Internet stranice “Umetnost putovanja”
