U čemu je razlika između alergijskog rinitisa i obične prehlade, kako se otkriva, ali i kako se alergija kod dece leči pomoću homeopatije za portal “Zdrava i prava” objašnjava dr Mirjana Bogdanović, pedijatar sa višedecenijskim iskustvom.
Jedno od najčešćih pitanja koje roditelji postavljaju pedijatru jeste kako se razlikuje alergijska kijavica od klasične kijavice ili od prehlade.
– Mora da se zna da je alergijska kijavica sezonskog karaktera i da se javlja u određeno doba godine. Obično se javlja curenje bistrog sekreta iz nosa, deca su dobrog opšteg stanja, jer i po pitanju ishrane i po pitanju spavanja oni funkcionisu na jedan potpuno normalan način – kaže dr Mirjana Bogdanović.
Alergijski rinitis se uglavnom javlja zbog alergena u vazduhu koji izazivaju to curenje iz nosa, odnosno reakciju nosne sluzokože, reakciju pluća ukoliko dođe do opstrukcije, a zbog nutritivnih alergena mogu da se pojave i problemi sa kožom. U svakom slučaju alergijski rinitis je jedno dosadno stanje organizma.
A šta se dešava ako se radi o prehladi?
– Kad deca imaju prehladu, koju izaziva jedno tridesetak rinovirusa, kod njih se tada javlja loše opšte stanje organizma, a ponekad i povišena temperatura, ona neće da jedu, loše spavaju. Curenje nosa je u početku, prva dva dana, sa bistrom sekrecijom, a trećeg, četvrtog, dana postaje gusta, da bi petog, šestog dana prešla u zeleno-žutu sekreciju koja tada već mora ili lokalno ili sistemski da se leči antibioticima, naravno, ukoliko se pojavi i temperatura.
Da li homeopatija ima rešenje?
– Ako dete nema temperaturu može da se, uz Immunokind ili neki od drugih homeopatskih lekova koje se mogu naći u apotekama, imuni sistem malo ojača i da te prehlade prođu bez uticaja pedijatra i davanja nekih konkretnih lekova.
Kako se uspostavlja dijagnoza alergija i da li deca sa porodičnom anamnezom alergije, astme ili atopije imaju veću šansu da “naslede” oboljenje?
– Kao prvo pedijatar mora da uzme jednu dobru porodičnu anamnezu! Znači ako u porodici postoji sklonost ka pojavi atopije, ekcema, ako imamo alergijske reakcije u vidu astme i opstruktivnih bolesti, onda je za očekivati da će i dete imati problem sa alergijama. Onda mogu da se urade kožne alergijske probe, gde obično deca koja imaju samo atopiju nemaju alergije. Alergije se manifestuje u odnosu na histaminsku papulicu jer je histamin glavni izazivač alergija, tako da na taj način konstatujemo da li dete ima alergiju. Zatim mogu da se urade eozinofili u nosu čiji porast takođe ukazuje na sklonost ka alergijama i alergijsko stanje. Može da se uradi u serumu ispitivanje imunoglobulina E koji je kod dece koja imaju alergiju jako povišen u odnosu na decu koja ih nemaju.
Kako se leče alergije? Koliko su važne preventivne mere izbegavanja alergena i poboljšanje životnih uslova ili promena sredine u kojoj živimo?
– U lečenju alergije i alergijskog rinitisa najvažnije je eliminisati alergene iz ishrane, ako su oni izazivači, kao i iz vazduha ako su u pitanju inhalacioni alergeni. Inhalacione alergene je jako teško eliminisati, ali bi trebalo promeniti sredinu ukoliko živite u gradu gde je velika zagađenost jer mnoga deca kad odu na selo više nemaju alergije. Što češće treba promeniti klimu, otići na more ili na planinu. Deca koja imaju alergije trebalo bi da izbegavaju kolektiv koliko god je to moguće i neophodna je, naravno, upotreba određenih lekova.
Koji se lekovi preporučuju?
– Ako su u pitanju inhalacioni alergeni može da se koristi homeopatski lek Polinol, takođe nastavljamo da dajemo Imunokind kao podstrek jačanju imunog sistema. Mogu da se koriste i antihistaminici koje će prepisati pedijatar. U težim slučajevima daju se kortikosteroidi, a na kraju, koriste se i imunomodulatori, koji su se pojavili u zadnje vreme, i koji omogućavaju da deca koja imaju alergiju normalno žive.
Autor: Lidija Bratun
