Kad sam u svojoj medicinskoj praksi spoznala važnost hormona stresa – kortizola, njegove mane i vrline, u meni se dogodio onaj potrebni „klik“, otvorio se prozor u bolje razumevanje života i smrti. Premalo spominjan u medicinskim knjigama, kortizol ima jedan veći, metafizički nivo – on je komunikacija između misli i tela, piše u svojoj knjizi dr Sanja Toljan, specijalista za hormonsko lečenje i autorka knjige “Čudesna moć hormona”.
– Naši osećaji bivaju prevedeni na jezik kortizola, digitalni signal misli i emocija prevodi se u našim tielima na analogan i jednostavan nivo kortizola u krvi, slini ili urinu, koju izražavamo brojkama. Tako ono nevidljivo u nama prevodimo na jedan fizički nivo, pa u svakom času možemo znati koliko kortizola upravo imamo u venama.
Zašto je to važno?
– Verujte mi kada kažem da je većina današnjih bolesti posledica neuravnoteženog kortizola. Zbog toga balansiranjem tog čudesnog hormona mi živimo kvalitetno, dugo i sretno, naše oči i koža imaju sjaj, a srce ima želju. Konvencionalna medicina poznaje apsolutan nedostatak kortizola, to jest stanje kada nadbubrežne žlezde ne rade, ili pak hiperprodukciju kortizola, do koje dolazi najčešće zbog nekog tumora ili zbog terapije. No, sva ostala stanja neuravnotežene proizvodnje kortizola, ono „nešto između“ navedenih krajnosti, ne tretira i ne bavi se time. A većina nas nalazi se upravo u toj „sivoj zoni“, mučeći se, svatko na svoj način, s poremećenim radom nadbubrežnih žlezdi. Nikada neću zaboraviti reči moga glavnog učitelja o hormonima, dr. Hertoghea, koji nas je stalno upozoravao: „Uvek prvo uravnotežite kortizol!“ Jer ni jednu žlezdu ne možemo uravnotežiti ako nam nadbubrežne žlezde, hipofiza i hipotalamus, ne isporučuju kortizol u odgovarajućoj meri. To je važno i to bi trebalo zapamtiti.
Kako nam naše telo pokazuje da dolazi do manjeg ili jačeg lučenja kortizola
Svako od nas kortizol može pratiti gledajući kakve su nam večeri i jutra.
– Ako ste ujutro odmorni, puni energije, veseli, onda imati super jutarnji kortizol. S druge strane, ako ste uvečerumorni i lako zaspite te spavate celu noć, onda su vam i večernji i noćni nivoi u redu. Tokom popodneva trebate imati manje snage. To je normalno, sve izvan toga je disregulacija, kaže dr Toljan.
Kortizol kao i svi drugi hormoni ima uticaj na naše mentalne sposobnosti i raspoloženje. Tim uticajem se bavi PNEI – psihoneuroendokrinoimunologija, nova medicinska struka, za koju doktorica Toljan kaže da za razliku od svih dosadašnjih, integriše, a ne cepa.
Kortizol i psiha su bidirekcionalno povezani, jedan na drugoga utiču, psihom možete mijenjati hipotalamus, a niski ili visoki kortizol mogu se manifestovati kao anksioznost ili depresija, danas najčešće zastupljeni psihološki poremećaji.
Rešenje je u bioidentičnim hormonima
Ako već moramo da nadoknađujemo hormone jer žlezde više ne rade kako treba, onda to treba raditi s hormonima koji su istovetni ljudskim – a to su bioidentični.
– Oni imaju potpuno istu hemijsku strukturu kao i naši i u telu obavljaju iste funkcije i jednako se metabolišu kao i telesni hormoni, kao da su ih stvorile naše žlezde. Doziranje je individualno i nije isto za sve – kaže dr Sanja Toljan.
Izvor: Zdravaiprava