Kako preživeti praznike bez prijatelja i porodice? U vreme pandemije, kada se apeluje na održavanje fizičke distance, veoma je važno da zbog svog mentalnog zdravlja sa ljudima koje volimo negujemo druge vidove komunikacije i održavamo bliske emotivne odnose, u čemu pomažu savremene tehnologije, navodi za RTS prof. dr Maja Stoperić, psihoterapeut i psiholog. Ističe da posebnu pažnju treba posvetiti deci i objasniti im situaciju u skladu sa godinama.
Maja Stoperić je gostujući u Jutarnjem programu RTS-a navela da je u vreme pandemije podrška porodice i prijatelja igra značajnu ulogu kako bismo lakše pregurali praznike u doba korone.
“Znači sve vreme moramo zbog svog mentalnog zdravlja da sa ljudima koje volimo negujemo druge vidove komunikacije i održavamo bliske emotivne odnose, u čemu pomažu savremene tehnologije. To su pre svega naši prijatelji i naša porodica zbog podrške koju treba da imamo i podrške koju mi dajemo njima”, navodi Stoperićeva.
Objašnjava da je to bitno između ostalog zbog oksitocina koji lučimo kada smo u jednoj bliskosti sa ljudima koje volimo, koji utiču na naše mentalno zdravlje.
Dodaje i da je jako bitno da nastavimo da sa svojim dnevnim aktivnostima i da ih prilagodimo novonastalim okolnostima.
“Takođe, još jedan važan savet je da se držimo naše strukture dana. Ljudi generalno u celom svetu imaju prirodnu potrebu da održavaju strukturu, da se drže svojih aktivnosti koje inače rade, koliko god to mogu u ovim okolnostima. To smo već naučili u martu i aprilu, a to je bavljenje sportom u svojoj kući i svakako ustajanje u slično vreme i odlazak u krevet na vreme.”
Naglašava da odrasli svojom strukturom dana pokazuju koji su to važni stubovi održavanja mentalnog zdravlja.
Na pitanje kako deci nadomestiti nedostatak porodičnih okupljanja i druženja za praznike, ona navodi da sa njima treba razgovarati, objasniti im situaciju u skladu sa godinama.
“Treba objasniti deci da ćemo napraviti mnogo repriza praznika bez obzira što ove godine moramo da slavimo na specifičan način – onako kako to već situacija bude dozvoljavala”, objašnjava Stoperićeva.
Na pitanje kako razgovarati sa decom kada se loše osećamo, kako im objasniti da nisu ona kriva za određenu situaciju koja nam se dešava, odgovara:
“Zavisi od uzrasta. Što je dete manje, teže razume informacije koje dolaze iz spoljnog sveta. Svakako treba im reći onoliko koliko mislimo da bi trebalo da čuju, onoliko koliko odgovara njihovom emocionalnom uzrastu. Treba da im pružimo konkretne informacije. Reći – da, sada sam malo bolesna, ali sve će biti u redu.
Ističe da roditelj te informacije mora da daje vrlo uverljivo jer roditelj daje zapravo emocionalnu stabilnost detetu.
Objašnjava da deca jako dobro primećuju kad roditelj daje dva sadržaja.
“Kad govori da je dobro, a ima tužan izraz lica, ili govori glasom koji nije adekvatan, nije u skladu sa informacijom koju daje. Kako su deca veća, mi naravno dodajemo informacije i malo iskrenije objašnjavamo kako se osećamo, pa sve do adolescenata koji naravno sami vide mnoge stvari” , objašnjava Stoperićeva.
Izvor: RTS
