Dijabetes je hronično neizlečivo oboljenje koje predstavlja sistemski poremećaj metabolizma, a karakteriše se hiperglikemijom, gde je trajno povišen nivo glukoze u krvi. Genetska predispozicija igra jednu od najvažnijih uloga u nastanku dijabetesa, a nastaje zbog nedovoljnog lučenja ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina. Dodatno, ovo endokrinološko oboljenje je danas više nego ikad, zbog posledica modernog stila života u stalnom porastu. Za razliku od dijabetesa tip 2, u terapiji dijabetesa tip 1, neophodno je uzimanje insulina što predstavlja dodatni izazov u praćenju nivoa glukoze u krvi kod osoba sa ovim oboljenjem.
„Sa dijabetesom živim trinaest godina, sad već više od polovine svog života. I dalje se jasno sećam momenta kada mi je kao trinaestogodišnjaku saopšteno da imam dijabetes. Ali, i pored ogromne promene stila života prouzrokovane dijagnozom dijabetesa, smatram da sam uz pravovremenu podršku i pomoć porodice i prijatelja uspeo da od samog početka prihvatim svoju bolest. To je uslovilo i moj odnos prema dijabetesu nadalje“, navodi Uroš Bogdanović, ispred Dijabetološkog saveza Srbije.
„U prvom periodu posle dijagnoze, kao i verovatno najveći broj osoba sa dijabetesom, živeo sam život po knjizi, isključivo prema preporukama lekara, bez bilo kakvih „egzibicija“. Međutim, takav način života zna da umori. Stoga sam počeo više da se edukujem da bih naučio kako da svoj dijabetes prilagodim svom stilu života, a ne obrnuto. U to vreme, 2015./16. godine, prvi put sam čuo i za senzore za kontinuirano praćenje glukoze i naravno, morao sam da isprobam to čudo! Količina informacija koju sam u svega par dana dobio bila je zapanjujuća. Prateći trendove glikemije nakon obroka, tokom spavanja, prilikom fizičke aktivnosti, napokon sam uspeo da savladam neke dugogodišnje prepreke. Na primer kako da pojedem picu, a da šećer ne završi na 15! U to vreme sam koristio svega par senzora godišnje, jer oni nisu bili dostupni na našem tržištu, niti pokriveni od strane RFZO“, objašnjava Uroš Bogdanović.
„Tek 2017. godine sam dočekao i svoju prvu insulinsku pumpu, koja mi od tada omogućava svakodnevnu fleksibilnost i dosta bolji menadžment dijabetesa, imajući u vidu brojna fina podešavanja isporuke insulina koja nisu moguća uz insulinske penove koje sam godinama koristio. To uključuje fino doziranje bazal i bolus insulina, prekid dotoka insulina prilikom fizičke aktivnosti i slično. Takođe, od tada više nisam morao da razmišljam da li sam poneo insulin kada pođem iz kuće, jer sam ga uvek imao sa sobom. Sledeći korak bilo je umrežavanje insulinske pumpe i senzora za kontinuirani monitoring glukoze, što je postalo moguće 2020. godine izmenama Pravilnika RFZO. Od tada, imam neprestani pristup vrednostima svoje glikemije, kao i lak put da izvršim bilo kakve potrebne korekcije – dovoljno je samo da pogledam insulinsku pumpu, koja mi stoji na pojasu i za par sekundi uradim sve što je neophodno. Takođe, od tada „vodim bitku“ sa TIR – odnosno vremenom provedenim u optimalnom opsegu glikemije – mernoj jedinici koja pokazuje koji procenat dana smo proveli u vrednostima između 3,9 i 10,0mmol/l, koja je dostupna samo uz redovno korišćenje kontinuiranog glukoznog monitoringa i pomaže nam u ostvarivanju najboljeg kvaliteta života. Ipak, jagodice na mojim prstima su posle 10 godina svakodnevnog bockanja 3-5 puta dnevno, konačno mogle da odmore, s obzirom da je uz korišćenje kontinuiranog glukoznog monitoringa, taj broj pao na svega dva bockanja i merenja dnevno, za potrebe kalibracije senzora“, ističe Uroš Bogdanović.
„Danas, uz sistem novije generacije spavam mirnije nego ikada, znajući da moja insulinska pumpa može samostalno da prekine dotok insulina kada vrednosti glikemije krenu „nizbrdo“, te da spreči hipoglikemiju bez mog angažovanja i unosa brzih ugljenih hidrata. Korišćenje ovog sistema umanjilo je učestalost hipoglikemija i tokom dana, TIR je porastao za nekih 7% (sa ranijih 74-75% na 82-83%). Gledajući u budućnost, nadam se da će nam uskoro biti na raspolaganju i tehnologija najnovije generacije, koju svuda u svetu hvale. Radi se o tzv. closed-loop insulinskim pumpama, gde insulinska pumpa kroz ugrađeni algoritam ima mogućnost i samostalno da isporučuje insulin, sprečavajući na taj način hiperglikemije i doprinoseći boljem menadžmentu dijabetesa. Smatram da će na ovaj način teret dijabetesa u svakodnevnom životu biti dodatno umanjen, jer će angažovanje pacijenta biti svedeno na minimum, a menadžment znatno bolji“, zaključuje Uroš Bogdanović.
Izvor: Zdravaiprava
