Iako alergijske bolesti poslednjih godina poprimaju pandemijski karakter, svest o njihovoj važnosti kada je u pitanju zdravlje i dalje nije na dovoljno visokom nivou. Stručnjaci predviđaju da će za manje od deset godina više od polovine Evropljana bolovati od nekog oblika alergije, jer je sve izraženija preosetljivost na različite vrste alergena i kod dece i kod odraslih. Među njima posebnu pažnju privlače kontaktne alergije izazvane reakcijom na preparate u svakodnevnoj upotrebi.
O kakvim alergijama je reč i zbog čega se javljaju, objašnjava dermatovenerolog dr Slađana Cvejić iz Dermatološke ordinacije “Dermatim”:
Kontaktne alergije su izazvane alergijskom reakcijom na supstance koje dolaze u dodir sa kožom. Često su dermatološko oboljenje koje nastaje nakon ponavljanog kontakta kože sa alergenima iz naše okoline. Manifestuju se crvenilom kože, mehurićima sa krastama, ljuštenjem kože, svrabom na mestima koja su izložena kontaktu, kao i na udaljenim delovima. Od ove vrste alergija češće obolevaju osobe koje su zbog prirode posla u stalnom kontaktu sa jakim alergenima. Izdvajaju se frizeri, kozmetičari, građevinski radnici, juveliri, mada može biti i svaka druga preosetljiva osoba.
Šta sve mogu biti alergeni za ovu vrstu alergija?
Alergeni mogu biti najrazličitije supstance sa kojima dolazimo svakodnevno u dodir. Najčešći alergen koji izaziva zapaljenje kože je nikl, a ima ga u bižuteriji, metalnim kopčama, narukvicama za sat, novcu, metalnim naočarima… Njegovo rastvaranje iz metalnih predmeta podstiče znojenje, zbog čega su alergije češće kada je toplo vreme. Proizvodi od gume, a pre svega lateks, česti su uzročnici ove alergije koja se ispoljava na mestima kontakta kože i donjeg veša. Takođe, i neki tipovi obuće dovode do ekcema na stopalima.
Izazivaju li alergije boje za kosu i drugi kozmetički proizvodi?
Česte su alergije na supstancu parafenilen dijamin, koja se nalazi u farbama za kosu, bojama za privremenu tetovažu, ali i u tamnoj odeći od poliestera i najlona. Neki biljni melemi i tinkture sadrže jake alergene koji dovode do alergijske reakcije. Takav je, primera radi, propolis, kao i gavez. Inače, mnoge biljke su izazivači ekcema. Ponekad i velika koncentracija polena u vazduhu može da dovede do kontaktne alergije na kapcima i licu. Poseban oblik alergije izazivaju biljke u kombinaciji sa suncem. Takvi su limun, celer, smokva, kao i parfemi stavljeni na kožu pre odlaska na plažu. Antibiotik neomicin u toku lokalne primene takođe često izaziva alergijsku reakciju.
A kućna hemija?
Preparati koje svakodnevno koristimo u kućnoj hemiji i kozmetici česti su uzročnici ekcema. Osobe preosetljive na supstancu peruvijanski balzam, koja se nalazi u sastavu skoro svih sapuna i sredstava za pranje, mogu da imaju jaku kontaktnu alergiju nakon njihovog korišćenja. Jaki agresivni deterdženti za pranje posuđa kod preosetljivih osoba mogu dovesti do zapaljenja na šakama i posle kontakta sa veoma malom količinom deterdženta. Takođe, svi omekšivači i dezodoransi imaju dodatke mirisnih supstanci i konzervanasa, koji mogu biti okidači za pojavu ekcema. Svi sanitari (mnogi od njih se stalno reklamiraju), agresivni su za kožu, pa posle ponavljanih kontakata dovode do alergija.
Ko je naročito podložan kontaktnim alergijama?
Pre svega osobe sa takozvanom alergijskom konstitucijom, ali i svi drugi koji su u stalnoj senzibilizaciji, odnosno ponovljenim kontaktima sa alergenom. U takvim okolnostima podstiče se imuni sistem s ciljem da se alergen eliminiše. Međutim, u toku odbrane od alergena imune ćelije prenaglašeno reaguju stvarajući na taj način zapaljenje sopstvene kože. Zato u ranim fazama kontaktne alergije imamo crvenilo i otok kože. Ukoliko je kontakt sa alergenom hroničan koža postaje zadebljala, mrke boje sa perutanjem i bolnim ragadama, odnosno ranicama. Preosetljivost može da traje u neodređenom vremenskom periodu, dok je moguće postizanje tolerancije ređe.
Šta je najvažnije u lečenju?
Najvažnije u lečenju je pronalaženje uzročnog alergena i njegovo izbegavanje. Savetuje se kratkotrajna lokalna primena kortikosteroida i imunomodulatora. Izlečenje je jedino moguće ako nema kontakta sa uzročnikom, dok retko dolazi do desenzibilizacije, odnosno razvoja tolerancije na alergene. Kod određenih profesija ponekad je neophodna čak i promena posla.
PREVENTIVA
Da bi se izbegla kontaktna alergija, najsigurnije je upotrebljavati proizvode koji nemaju dodatak parfema i konzervanasa, a namenjeni su za osetljivu kožu, odnosno hipoalergogeni su. Pri upotrebi sanitara i deterdženata obavezno treba koristiti zaštitne rukavice. Poželjna je i upotreba blagih sapuna ili proizvoda označenih kao sredstvo za pranje bez sapuna. Prirodnu kozmetiku sa nedovoljno ispitanim biljnim komponentama takođe treba izbegavati, jer može biti uzrok kontaktnih alergija – upozorava ovaj stručnjak.
Izvor: Novosti
