Nekada davno, negde, neko je posadio prvo stablo kafe. Nekada davno, neko je negde skuvao prvu kafu i sipao je u šoljicu, koju je nekada, negde, neko napravio. Prvi put je prostor obujmio miris koji nam je danas tako dobro poznat i bez kog ne možemo zamisliti jutro. Zauvek će ostati misterija gde, kad i ko je napravio prvu kafu na evropskom tlu, mada ima nekih uverenja koja govore da se to desilo upravo u Beogradu. Ona je danas mnogo više od napitka za razbuđivanje. Kafa je inspiracija, sinonim za uživanje, gostoprimstvo, ona je čvrsta veza koja drži zajedno porodicu i prijatelje. Kafa je zajednička tradicija kulturama širom sveta, a neke od njih spaja upravo samo naša, zauvek važna – kafa.
Ne čudi što napitak koji je omiljen širom sveta prati toliko misterija, i što bi mnogi želeli prisvojiti bar malo zasluga za njegov uspeh. Kako i ne bi kad je u Francuskoj kafa popularna koliko i vino, u Engleskoj koliko i čaj, u Veneciji se prodavala kao lek u apotekama, a u boljim srpskim kućama u neka starija vremena, kafom i čibukom započinjao je dan i završavao se svaki obrok.
Iako postoji mnogo verzija priče o poreklu kafe, činjenica je da je čovečanstvo zahvalno onom ko ju je otkrio. Upravo zato kafa ima i svoj dan – po odluci Međunarodne organizacije za kafu, 1. oktobra se proslavlja Dan kafe, napitka koji nas mami svojom aromom i uz koji se opuštamo. Prvi put je obeležen 2015. godine u Milanu, tako da ove, 2022. godine, sedmi put proslavljamo ovaj crni, „magični” napitak i dajemo mu na značaju, jer on to i zaslužuje.
Danas je kafa sinonim za uživanje u momentima koje posvećujete sebi i dragim ljudima, dok iz atraktivnih šoljica kod kuće ispijate Doncafé. Možda uživate u tišini, možda u smehu svojih najbližih, ali i vas kao pravog ljubitelja kafe sigurno grli onaj dobro poznati miris kafe, koja inspiriše i miriše na dobro.
Kafa je oduvek inspirisala i umetnike pa je, po legendi, Onore de Balzak popio 50.000 šoljica kafe dok je pisao „Ljudsku komediju”, dok je Johan Sebastijan Bah jednu svoju kantatu posvetio kafi.
Prvi pisani podaci o kafi datiraju iz sredine 15. veka i otkriveni su u Sufijskim manastirima u Jemenu, na jugu arabijskog poluostrva. Odatle je kafa osvojila ceo islamski svet, a zatim se proširila Evropom. Ime je, veruje se, dobila po oblasti u kojoj je pronađena, oblasti Kafa u Etiopiji.
Znatnog uticaja na popularizaciju kafe imali su putnici koji su se krajem 15. veka vraćali iz Arabije jer su je proširili po Bliskom i Srednjem istoku, i Magrebu. Indusi su je potom preneli do Indije, gde su počeli da je gaje. Godine 1555. dvojica Sirijaca su prvi put donela kafu u Carigrad, gde je otvorena i prva kafana u kojoj se služila kafa. Dobro je poznato da su Turci učinili mnogo na uvođenju kafe kao napitka. Iz Carigrada je kafa dalje preneta u Mletačku republiku u 17. veku, odakle se proširila Evropom.
Neki istoričari tvrde da je Beograd prvi evropski grad na „putu kafe” kroz naš kontinent. U ovoj tvrdnji polaze od činjenice da su 1521. godine Turci, tada već iskusne kafopije, osvojili Beograd, a da je već 1522. godine otvorena prva kafana u Beogradu, na Dorćolu.
Za kafu se vezuju i brojne legende, od kojih je verovatno najupečatljivija etiopijska koja je zapisana u „1001 noći”. Ova legenda kaže da su kafu prvobitno otkrile koze. Pastir Kaldi je čuvajući svoje stado primetio neobično ponašanje kozica koje su brstile rastinje pored puta i postajale sve živahnije. Svoje zapažanje Kaldi je preneo svešteniku lokalnog manastira. Monasi su biljke bacili u vatru, jer su bile gorke, ali se iz vatre proširio opojan miris pečene kafe. Pečenim zrnima dodali su vodu, pa je tako nastao tamni napitak, a manastir se pročuo po noćnoj službi i sveštenicima koji su bili „večito budni“.
Burna i zanimljiva istorija kafe samo doprinosi tome da je cenimo još više. Svaki novi gutljaj Doncafé Moment-a kod kuće neka vas podseti na njen značaj u vašoj svakodnevnici. Proslavite Međunarodni dan kafe uz šoljicu više omiljenog ukusa i neka vam ovaj napitak ispuni svaki novi dan.
Na planeti Zemlji popije se više od 400 milijardi kafa godišnje. Tačno toliko momenata ljudi posvete sebi i uživanju sa bližnjima.
Izvor: Zdravaiprava
