Brdovitost Lisabona osetili smo po sletanju u prestonicu Portugalije, žureći da se pre ponoći, penjući se i spuštajući se strmim ulicama, prijavimo u jeftin apartman u vlasništvu jednog Avganistanca.
Cena od devet evra po osobi za dvokrevetnu sobu bila je više nego prihvatljiva, pa se nismo bunili kada nam je vlasnik rekao da, zbog toga što smo kasno stigli, mora da nas premesti na drugu lokaciju Lisabona. Možda nam je obezbedio bolji smeštaj nakon što smo mu kazali odakle dolazimo, jer, kako je rekao, ima dobrog prijatelja i poslovnog saradnika iz Srbije?
ISTORIJSKE I GURMANSKE BLAGODETI
Narednog jutra uverili smo se da cene, u poređenju sa Madridom gde smo prethodno bili, nisu tako visoke, kao i da se u Lisabonu ručak sa čorbom (najčešće od pasulja i krompira), glavnim jelom (bakalar ili druga riba ili meso), bokalčetom vina i slatkišom ili kafom, može naći za 8 ili 10 evra. Nadaleko poznato portugalsko vino, na jednoj od večeri fado muzike koštalo nas je 3 evra po čaši, a u jutarnjim satima peciva za doručak plaćali smo od 60 centi do jednog evra.
Po preporuci mog prijatelja Paula Franzinija, Portugalca koji živi u Beogradu, koji me je pred put više nego detaljno snabdeo informacijama, rešili smo da pokušamo da za tri dana upoznamo glavne kulturno – istorijske i gurmanske blagodeti tople, najzapadnije prestonice u Evropi – Lisabona.
Na grandioznom trgu Praça do Comércio (Trg trgovine) turisti se fotografišu pored spomenika kralja Žozea I (José I), kraj reke Težo, najduže na Pirinejskom poluostrvu, koja se uliva u Atlantski okean, i uživaju u februarskom suncu i temperaturi koja prelazi 20. podeljak. Na nekoliko desetina metara odatle je moderan Centar priča o Lisabonu, inovativan muzej posvećen istoriji Portugalije, koji kao dobro ilustrovana knjiga vodi posetioce na putovanje kroz vreme uz multimedijalna i senzorna iskustva. Za 60 minuta prelazi se oko 2.200 kvadratnih metara, hronološki kroz istoriju, sa slušalicama na glavi i navigacijom koju prati priča.
Na trenutak ste u magacinu robe iz 16. veka, među proizvodima iz Novog sveta koji su prevoženi na karavela brodovima, a onda gledate tragične događaje od 1. novembra 1755. kada se dogodio veliki zemljotres, a za njim i cunami i požar koji su odneli više desetina hiljada života. Posebno je obrađena era i vizija Markiza da Pombala koji je obnovio i modernizovao grad u ruševinama. Centar je otvoren 2012. godine, a ulaz košta sedam evra, što je prosečna cena ulaznica u Lisabonu.
ZVONO I POGLED NA REKU
U komšiluku je Trijumfalna kapija ulice Avgusta (Arco da Rua Augusta) čija je izgradnja počela ubrzo nakon zemljotresa, ali je zbog ostavke Markiza da Pombala završena tek 1875. Na vrhu predivan pogled puca na reku, grad i trg (ulaznica je 2,5 evra), a tu je i zvono koje turisti rado isprobaju.
Prevoz u ovom gradu od 600.000 stanovnika dobro je organizovan, jedna vožnja košta 1.40 evra, a plaća se i papirna kartica od 0.50 evra koja se dopunjava. Vožnja popularnim tramvajem na liniji 28 koji se uspinje uz najstrmije uske uličice atrakcija je za turiste. Obično je prepun ljudi, ali bez obzira na gužvu treba da se potrudite da kroz prozor ugledate najlepše delove Lisabona i znamenitosti kraj kojih prolazi.
Žuti mali tramvaj vozi do kvarta Alfama sa restoranima i kafićima sa fado muzikom, kao i do tvrđave Sao Žorži. Ukoliko ne dopunite karticu za vožnju u metro stanici (mi nismo našli aparate na tramvajskim stanicama), u tramvaju ćete platiti 2,85 evra, a razlog zbog kojeg svi poništavaju karte vrlo je jasan – kazna za švercere košta više od 500 evra!
Zamak Svetog Đorđa (São Jorge) ima 11 kula i sa te najviše tačke u Lisabonu pruža se još jedan lep pogled na grad. Ovaj nacionalni spomenik čine dvorac, ruševine nekadašnje kraljevske palate i deo naselja za elitu. Utvrđenje su sredinom 11. veka sagradili Mavari (čiji se uticaj od oko 450 godina vladavine znatno primećuje u arhitekturi grada) a kada je Afonso I postao prvi kralj Portugalije 1147. godine počelo je zlatno doba u zamku. Tvrđava je ujedno i jedna od stanica besplatne ture obilaska sedam brda Lisabona koju svakog dana u 10 i 15 sati organizuje Lisbon chill-out free tour. Panoramski pogledi čekaju vas i sa mosta 25. april i mosta Vasko da Gama od 17 kilometara, najdužeg u Evropi.
MANASTIRSKI KOLAČI
Kada je o hrani reč, predlažemo da probate neku od brojnih vrsta ribe, pre svega bakalar, a onda i neobično jelo carne de porco à alentejana, odnosno kombinaciju prasetine sa školjkama, čija cena ide i do 15 evra. Ukoliko pak ne želite da eksperimentišete, dopašće vam se najpopularniji slatkiš – pastel de nata (pastéis de nata).
Od 1837. godine, popularnost korpica od lisnatog testa punjenih jedinstvenim vanil-kremom i posutih cimetom i šećerom u prahu stalno raste, što je razlog za duge redove u radnjama. Ako ih naručite uz kafu, platićete od 1.20 do 1.50 evra, a u pekarama i prodavnicama hrane manje od evra. Ukusan kolač u 18. veku stvorili su katolički monasi u manastiru Žeronimos (Mosteiro dos Jerónimos) kada su za potrebe štirkanja odeće koristili velike količine belanaca, a od preostalih žumanaca pravili torte i kolače. Manastir je zatvoren 1834. godine, a recept je prodat šećerani, čiji su vlasnici otvorili fabriku koja i danas proizvodi ovaj ukusan specijalitet.
Originalni kolač zove se pastel de belem, po Belemu, delu Lisabona uz obalu u kojem se nalaze pomenuti manastir, tvrđava Belem i spomenik iz 1960. godine, podignut u znak počasti portugalskim istraživačima i moreplovcima. Sa tog mesta u zlatno doba Portugalije Vasko de Gama isplovio je brodom ne bi li morem došao do Indije.
KULTURNA BAŠTINA UNESCO
Izgradnja manastira, jednog od najimpozantnijih simbola Lisabona počela je 1501. godine u vreme kralja Manuela I, a završena je sto godina kasnije. Odlikuje ga manuelski stil, odnosno kasnogotički portugalski stil iz prve polovine 16. veka. Reč je o arhitektonskoj ornamentaciji u kojoj su raskošno korišćeni pomorski motivi i prizori velikih geografskih otkrića. Na listi je svetske kulturne baštine UNESCO, baš kao i kula Belem (Torre de Belém) na obali reke. Tu građevinu odlikuje isti stil, koji je dobio naziv po kralju Manuelu. Spoljašnja fasada i terase imaju obilne dekoracije, arapskog i mletačkog uticaja, a kulu odlikuje prvi skulptoralni prikaz afričke životinje – nosoroga.
Puni utisaka iz Belema, a željni da što više toga vidimo za kratko vreme, napravili smo plan za sutrašnji nastavak putovanja ka Sintri, mističnom gradiću na oko sat vremena vožnje vozom od Lisabona ka zapadu. Tamo smo otkrili tajne parkova i palata skrivenih duboko u šumi, sa ne tako dugom tradicijom, ali uz neverovatnu priču našeg vodiča Manuela, o filozofiji života, inicijaciji i masonskim simbolima.
Tekst i foto: Nenad Blagojević, www.pricesadusom.com
