Od marta do decembra ove godine Klinika za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” u Beogradu imala je više od 9.000 poziva ljudi koji su uplašeni i anksiozni zbog epidemiološke situacije izazvane koronavirusom.
U odnosu na isti period lane, povećan je i broj onih koji se prvi put javljaju psihijatru za pomoć.
Pomoćnica direktora te zdravstvene ustanove Tatjana Subotić kaže za Tanjug da je takav ishod očekivan.
Učestali su napadi na zdravstvene radnike, ali i pokušaji samoubistava, a Subotić navodi da su takvi slučajevi posledica teške kliničke slike kod tih pacijenata koji su bili u intenzivnim negama i kod kojih je, kaže, verovatno došlo do nekog razvoja delirijuma, koji karakteriše halucinacije, auto i hetero agresivno ponašanje.
Na Klinici “Dr Laza Lazarević” od marta radi nacionalna linija za pružanje psihosocijalne pomoći u okolnostima epidemije, a naša sagovornica ukazuje da je u trenutkom piku epidemije povećan broj poziva građana koji osećaju strah, kako obolelih, tako i onih koji su u izolaciji.
“U trećem talasu je izraženije, inicijalno su ljudi uglavnom zvali zbog nekih informacija, kako da se štite, kako će se zaraziti, a sada kada je situacija u ovom piku takva, uglavnom je motiv strah, najviše da li će potencijalno zaraziti druge”, ukazuje Subotićeva. Objašnjava da je čitavom društvu teško da se navikne na novu normalnost, odnosno na život sa nepoznatim virusom.
“Ovo nije prva epidemija koju imamo, ali jeste različita zato što se nosimo sa potpuno nepoznatim virusom. Na sreću većina nas se uspešno adaptirala, dok neki senzitivniji to teže podnose”, kaže Subotićeva.
Klinika za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” jedina je urgentna psihijatrija na teritoriji Beograda koja u uslovima epidemije radi 24 sata dnevno, a Subotićeva kaže da broj poziva prati epidemiološku situaciju.
Kako navodi, za vreme nešto lakše epidemiološke situacije Klinici su se javljali građani koji imaju potvrđene psihijatrijske probleme, a sada u težoj situaciji sve je više poziva ljudi koji imaju probleme sa nesanicom, izlivima besa, te nemogućnošću da ih kontrolišu.
“Važno je da se kaže da se neki od nas sada drže dobro, ali i da će neki imati probleme nakon što se epidemija završi. Neki će tek tada razviti neku vrstu simptomatologije”, ukazuje Subotićeva.
“Može da se desi da osobe koje se sada drže dobro, koje su orijentisane da brinu o drugima, imaju roditelje, partnere, decu, posao, ne gledaju sebe iznutra, nisu svesne straha i anksioznosti, nego ga potiskuju”, kaže ona.
Među takvim primerima Subotićeva vidi zdravstvene radnike, koji su najviše usmereni na druge i brigu o njima i naglašava da je normalno osećati se zabrinuto, loše, osećati neku vrstu pritiska i da od toga ne treba bežati.
Subotićeva ističe da su dobar san, kvalitetno provođenje vremena, balansirana ishrana načini da se izborimo sa napetim dešavanjima oko nas i savetuje da se krizne situacije ne rešavaju konzumiranjem veće količine cigareta, alkohola ili psihoaktivnih supstanci.
Isto tako, bes nije način da savladamo neku opasnost, jer, dodaje, kada bes preraste u neku vrstu agresije, čak i nasilja, postaje potpuno destruktivan.
“To nije način za rešavanje nikakvih sukoba i problema ili bilo čega. Ovo je situacija u kojoj treba razmišljati o empatiji, imati na umu da je čitava planeta u potpunoj istoj situaciji. Mislim da je važno da ljudi mogu da pogledaju sebe i da vide kako se osećaju i da svoja osećanja prepoznaju”, zaključuje Subotićeva.
Izvor: Tanjug
