Marija Krivačić je farmaceut, homeopata i direktorka marketinga u “Alpen Farmi”, kompaniji koja je na srpsko tržište donela fantastične homeopatske lekove za razne zdravstvene tegobe. Osim struke kojoj je beskrajno posvećena, večiti je tragalac za mogućnostima unapređenja zdravlja koja nam nude priroda i procesi u njoj. Tako je put doveo do homeopatije, ali i terapijskog posta koji joj je promenio život. Ovo je njena priča…
Pored verskog posta koji mi je poznat od malena, prvi put sam čula i za terapijski post i susrela se s tom idejom čitajući knjigu Monah Kalist, gde se teški bolesnici leče višednevnim postom i molitvom u manastiru. Posle nekoliko godina ponovo sam, tražeči neke medicinske podatke, naišla na članke i naučne radove koji govore o gladovanju kao načinu korekcije određenih fizioloških procesa u organizmu. Svi ti znaci na putu su se slagali do momenta kada sam kod sebe prepoznala prve znake insulinske rezistencije. Jela sam previse hrane, često, i stalno sam imala potrebu za slatkišima – priča Marija Krivačić.
Tragajući uvek prvo za prirodnim metodama čuvanja zdravlja, odlučila sam se da za povremeni post. Pročitala sam sve što sam našla na internetu i nekoliko kniga iz knjižare, razgovarala sa zdravstvenim radnicima.
Ono što se dešava u organizmu tokom ovog režima podržava prirodne procese u telu, pa mi je, kao farmaceutu, bilo blisko da to i razumem.
Insulin, odgovoran za skladištenje šećera u naše telo ima dovoljno vremena da “završi posao”, sistem za varenje se odmori i spremi za sutrašnji dan, energija se troši na razgradnju masti i čišćenje i obnavljanje tkiva.
Za početak sam izabrala režim koji je i najpopularniji, 16/8. Za mene je to značilo da se doručkuje u 10h pre podne, ruča oko 15 sati i lagano večera u 18 sati. U periodu od 18h do 10h sledećeg dana dozvoljena je samo voda I biljni čaj. Kafu sam takodje uzimala ponekad, bez šećera i mleka – objašnjava Marija Krivačić.
Prvih nekoliko dana je bilo neobično i teško jer sam imala stare navike da na svaka dva sata nešto grickam. U krevet sam počela da idem ranije, najkasnije do 23 sata. Tako nisam osećala noćnu glad. Već prvih dana sam se ujutru budila lakše i nisam više odlagala alarm na telefonu.
U toku prve dve nedelje sam imala česte glavobolje koje su bile izazvane nedostatkom tečnosti. Kada sam počela da uzimam više vode to je nestalo. Sada mi je normalno da u toku dana popijem minimum 10 čaša vode.
Takođe, prvih dana sam ujutru odmah uzimala slatkiše, voće i žitarice, osećala sam da mi je to nedostajalo. Pokazalo se da je ispravno jer ugljeni hidrati uzeti u prvom delu dana imaju dovoljno vremena da se razgrade a ne da se čuvaju u rezervama.
Ručak je uglavnom sadržao neke protein i masti, u samom početku bilo je mesa, a kasnije se period poklopio sa Uskršnjim postom, pa sam prešla na biljne proteine iz mahunarki. Prvi put sam uspela, bez ikakvih problema, da počnem i završim Uskršnji post.
Koristi povremenog posta se brzo osete pa sam iskoristila i u svoje svakodnevne navike ubacila i planiranje zdravih i kvalitetnih obroka. Vremenom se smanjila količina hrane koju sam uzimala pa je nestalo i nekoliko suvišnih kilograma. Prošlo je više od šest meseci od moje odluke da primenjujem ovu naviku u ishrani. Sada je preporučujem svima za očuvanje zdravlja. Odavno sam prestala da mislim o insulinskoj rezistenciji, osećam da imam više energije tokom dana, koža mi je lepša, a ujutru ustajem na prvi alarm – kaže Marija Krivačić.
Izvor: Zdravaiprava
