Mikrobilje i klice su veoma tanane i male, a imaju neverovatnu koncentraciju biljnih jedinjenja koja su veoma blagotvorna za ljudsko zdravlje, jer u njima ima i do deset puta više vitamina, aminokiselina, vlakana, antioksidanasa u odnosu na klasično povrće, čime opravdavaju titulu super hrane.
Mikrobilje je mlado povrće visoko oko pet do 10 centimetara. Ima intenzivan aromatičan ukus i koncentrovan sadržaj hranljivih sastojaka i dolaze u raznim bojama i teksturama. Ne treba ga mešati sa klicama koje nemaju lišće. Klice, takođe, imaju mnogo kraći ciklus rasta od dva do sedam dana, dok se mikrobilje obično bere sedam do 21 dan nakon sadnje, tik pre pojave prvih pravih listova biljke.
Pored toga, razlika između mikrobilja i klica je pre svega u načinu uzgajanja, objašnjava Nenad Ratkov, proizvođač mikrobilja i klica.
„Mirkobilje se dominantno proizvodi na zemljištu, a klice se uzgajaju van zemljišta. Klice se konzumiraju celokupne, sa korenovim sistemom i proklijalim semenom, a kod mikrobilja se konzumira samo nadzemni deo“, dodaje Ratkov.
Mikrobilje i klice su trenutno dostupni na tržištu, ali jako malo ljudi zna kako se ono koristi i konzumira, naglašava, da to nije ništa komplikovano.
Klice se termički ne obrađuju i konzumiraju se sirove i ukoliko se kombinuju sa nekim toplim jelima, dodaju se na samom kraju kako bi zadržale sve one nutritijente koje poseduju, a koje bi termička obrada uništila.
„Prednost i blagodet mikrobilja i klica je u tome da se proizvode tokom cele godine, nema sezonske proizvodnje. Ukus mikrobilja je čak nešto intenzivniji i puniji“, naglašava Ratkov.
Konzumacija mikrobilja i klica ne isključuje drugo povrće, već naprotiv upotpunjuje ga kako svojom teksturom, tako i ukusima, ali i nutritivnim vrednostima. Zato se preporučuje da se kombinuje sa klasično uzgajanim povrćem.
Zašto je dobro da uvrstimo mikrobilje i klice u svoju ishranu?
Kako napominje nutricionistkinja Marija Bojić naše navike u ishrani su takve da uglavnom unosimo jaku i industrijski prerađenu hranu, a ne bi trebalo. Nutritivna vrednost klica je mnogo veća od samog ploda biljke.
„Mikrobilje rotkvice je vrlo reprezentativan primer za to. Ona je bogata vitaminom C, štiti organizam od virusa. Kao i amarant koji je bez glutena, takođe sadrži antocijane, o čemu svedoči crveni pigment“, objašnjava nutricionistkinja.
Takođe, Bojićeva naglašava da kada dodajemo mikrobilje u salatu, potrebno je začiniti limunovim sokom ili balzamiko sirćetom. Pre svega da bi se uništili patogeni mikroorganizmi koji su dospeli na klicu, ali i zbog gvožđa koje se ugrađuje u hemoglobin isključivo u kiseloj sredini. Zato prilikom pripreme salate uvek prvo dodavati kiselinu, pa zatim maslinovo ulje, savetuje Marija Bojić.
Zbog živih boja mikrobilje je korišćeno kao dekoracija
Mikrobilje je popularnost steklo u restoranima gde se koristilo prvenstveno kao dekoracija s obzirom na to da ima jako žive boje i intenzivan ukus. Međutim, Nenad Ratkov podseća da je nakada bilo uobičajeno naklijavanje žitarica, što je zbog promena u načinu ishrane zaboravljeno.
„I pored toga što je sve ovo pomalo egzotično i novo, važno je napomenuti da sve ovo svako od nas može da uzgaja u svom domu. Važno je samo nabaviti kvalitetno seme koje ničim nije tretirano, najbolje organsko koje se može nabaviti u prodavnicama zdrave hrane. Od opreme pak, nije potrebno ništa specijalno“, napominje gost Nemanje Milutinovića.
Da li je zdrava hrana skupa?
Na našem tržištu se trenutno može pronaći oko petnaestak vrsta mikrobilja. No, često se za zdravu hranu kaže da je skupa, ali ako se uzme u obzir podatak da u 50 grama klica brokolija ima sulforofana kao u jednom kilogramu brokolija, onda taj argument ne stoji.
Takođe, s obzirom na to da su klice i mikrobilje proizvedeni bez ikakvih hemijskih dodataka, hormona rasta, veštačkih đubriva, prednosti koje se dobijaju su neuporedive, naglašava Nenad Ratkov.
Izvor: RTS
