Svako ima šansu da promeni svoj život. I nikad nije kasno. Ovo su reči koje zvuče kao fraza, ali u mom slučaju su se pokazale kao istinite…
U trenutku kada sam odlučila da nešto promenim imala sam iza sebe 35 godina rada u kozmetičkim salonima, 25 godina braka, dvoje odrasle dece i jedno unuče. Naime, moja kćerka se rano udala i razvela. Muž mi je bio dobar, miroljubiv čovek, koji je vredno radio, ali nije baš najbolje zarađivao; koji me nije maltretirao ali me nije ni inspirisao, ni u kom pogledu.
Spolja gledano, sve je bilo u redu, ali ja sam iznutra venula i činilo mi se da je moj život završen. Gušila sam se u svakodnevnim obavezama i monotoniji, duša mi je čeznula za nepoznatim daljinama…
Kada sam napunila 50 godina – tačno na svoj rođendan – odlučila sam da nešto promenim. Bolje da ne pričam na kakav sam otpor naišla u svojoj porodici! Svi su mislili da sam poludela, uključujući i moju majku, ali ja sam čvrsto rešila da isteram svoje, da nešto proživim dok još mogu.
Moja kozmetička škola, radno iskustvo i odlično znanje engleskog jezika odveli su me u Englesku, u Steiner Akademiju, gde sam sa još stotinak devojaka prošla obuku za rad u spa centru, na brodu. Nakon 4 nedelje dobila sam uniformu, avionsku kartu i sve potrebne detalje kako da dođem u Bordeaux (Bordo), grad na francuskoj obali, gde će me čekati luksuzni kruzer Azamara Journey. Secam se da sam na trenutak zadrhtala dok sam ulazila u trup te ogromne lepotice, shvativši po prvi put da više nema povratka, da sam iza sebe ostavila svoju lepu kuću, porodicu, prijatelje…
Istina, napustila sam sve ono što je bilo poznato i sigurno, ali poklonila sam sebi novi život!
Brzo sam se navikla na pomisao da se moj novi prostor nalazi unutar tona i tona čelika. Nije mi bio problem da spavam u svojoj maleckoj kabini, uz šum talasa pomešan sa bukom motora. Nije mi bilo teško da radim po dvanaest sati dnevno, jer je plata dobra a ima i lepih napojnica; tim brodom plovi otmen i bogat svet. Uživala sam u druženju sa pet stotina članova posade, sa ljudima raznih kultura, rasa i jezika… Obišli smo ceo Mediteran i divna grčka ostrva, ekskluzivna turska letovališta, Izrael i Mrtvo more, Jadran i Veneciju, Azurnu obalu, Napulj i Vezuv, Španiju i Balearska ostrva pa Kanarska ostrva i Madeiru, Portugaliju i najzad jednog decembarskog dana i Huelvu odakle je Kolumbo krenuo putem Amerike. Tako smo i mi osam dana prelazili Atlanski okean. Bio je to nezaboravan doživljaj. Borba broda, posade i putnika sa talasima, spojilo se nebo i more, danima se videlo samo plavetnilo… A onda raj. Pravi raj! Sunce, beli sitni pesak i palme. Predivna Karipska ostrva pa Bahami i Majami. Doček Nove godine na plaži…
Što se tiče moje porodice – sin i kćerka su se vrlo brzo shvatili da je super imati mamu koja stalno šalje pare (sa raznih strana sveta) a povremeno dolazi kući sa lepim poklonima. Moja majka se takođe raduje parama i poklonima. Od muža sam se razvela, ali dopisujemo se ponekad – onako prijateljski.
Dakle, kao što rekoh na početku, nikad nije kasno, i svako od nas ima šansu da promeni svoj život. Potrebna je samo hrabrost i čvrsta odluka. Ja sam uspela, a šta je sa vama? Ne oklevajte. Smislite šta je to nešto što bi vas učinilo srećnim, uzbuđenim, mladim, živim… a onda zatvorite oči i skočite!
Ovo je istinita priča jedne Olivere Bošković, zdrave i prave Beograđanke koja je pristala da je podeli sa nama
