Akutni infarkt miokarda ima veoma složene tipične i netipične simptome, pa je pacijentu teško da ih prepozna. Zbog toga su ljudi često skloni da ih pripišu pokvarenom želucu, gorušici, umoru, bolu u mišićima… Nažalost, nekada to može da ih košta života.
Kako da prepoznamo tipične, ali i one podmukle simptome kod infarkta i šta da uradimo u takvoj situaciji, pitali smo prof. dr Petra Otaševića, načelnika Odeljenja kardiologije na Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i vanrednog profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu.
“Simptomi srčanih oboljenja međusobno mogu biti veoma različiti, ali najvažnije je razlikovati simptome kod infarkta miokarda, jer se radi o oboljenju gde 30 odsto bolesnika može umreti pre dolaska u bolnicu. Naime, tipične tegobe koje bolesnici osete kada imaju akutni infarkt miokarda jesu jak bol, osećaj težine i stezanje u grudima koje se šire ka vilici ili levom ramenu”, objašnjava doktor Otašević.
Veliki broj bolesnika, međutim, nema ove tipične simptome, već se žale na bol u želucu, mučninu i nagon na povraćanje.
“Ove tegobe je teško razlikovati od tegoba uzrokovanih drugim bolestima kao što su čir na želucu ili trovanje hranom, ali ako se one jave kod onih pacijenata koji imaju veći broj faktora rizika za koronarnu bolest, kao što su hipertenzija, dijabetes, povišene masnoće ili prethodni infarkt, svakako treba pomisliti da one mogu biti uzrokovane srčanim problemima i odmah se javiti nadležnom lekaru”, ističe doktor Otašević.
Poseban problem, upozorava naš sagovornik, predstavlja što bolesnici, ali i lekari ove tegobe često olako shvataju i kasne u daljim dijagnostičkim i terapijskim postupcima.
“Veoma je važno da se bolesnici sa akutnim infarktom miokarda što pre jave lekaru da bi se već u prvih nekoliko sati od početka tegoba uputili na snimanje krvnih sudova srca (koronarografija) i da bi se uradilo eventualno otvaranje krvnih sudova srca (balon dilatacija) i stavljanje stenta. Na ovaj način se znatno može smanjiti smrtnost ovih pacijenata”.
Kod starijih bolesnika ili bolesnika sa dijabetesom infarkt miokarda može biti skoro bez ikakvih tegoba, već se oni žale samo na otežano disanje ili zamor pri malom naporu.
“Ovakva atipična klinička slika otežava pravovremenu dijagnozu i u praksi se relativno često događa da se kod infarkt miokarda dijagnostikuje tek na rutinskom pregledu nekoliko nedelja ili meseci kasnije a da bolesnici nisu ni bili svesni da su ga imali”, navodi doktor.
Nažalost, dešava se i da bolesnici naprasno umru, a da se tek naknadno utvrdi da su prethodno imali ove ili slične tegobe, ali da se nisu javili lekaru.
“Zato je veoma bitno da se ovi bolesnici što pre jave svom lekaru koji će učiniti odgovarajuće pretrage, EKG, ultrazvuk srca, laboratorijske analize, koje će razjasniti da li su navedene tegobe srčanog porekla ili su uzrokovane drugim problemima”, savetuje doktor Otašević.
Izvor: Blic
