Sanja Ciganović, pripovedač
Sanja Ciganović je obična žena, mama, zaposlena, domaćica, kuvarica, spremačica a u duši zaljubljena žena koja voli motore, liniju horizonta i sunce.
Mama je jedne preslatke devojčice, a blog umdrumiostalo.blogspot.rs počela je da piše kada se razvela. Kao rezultat tih razmišljanja, koja je preko ovog web dnevnika prenosila ženama koje su se našle u sličnoj situaciji, nastala je i Sanjina knjiga “Priče iz života razvedene mame”.
Tokom braka, želja da se ono drugo kontroliše može vrlo uspešno da upropasti i sadašnjost i budućnost. Neki su se opekli i naučili, neki ništa. Zašto imamo potrebu da kontrolišemo druge?
Kada sam bila mlada, imala sam poznanika, Đole se zvao. Bio je simpatičan, visok, krupan, zaštitnički orjentisan prema svojoj devojci (kasnije ženi). Sve je bilo u redu dok je ona bila u vidokrugu. Sebi je svašta dozvoljavao a ona je bila u zlatnom kavezu. Ipak, i zlatni kavez je kavez pa je njena iluzija slobode vrlo često bila opovrgnuta njegovim poimanjem njene slobode. Za kratko vreme našeg zajedničkog druženja, Đole je pokazivao rastući stepen kontrole. U to doba nije bilo mobilnih telefona, poruka, Vibera i sličnih alata za kontrolisanje. Sve je moralo ručno, na mišiće, na virenje preko ograde i u prozore. Ona je to pravdala njegovom zaljubljenošću a realno, Đole je dobio i nastavak imena. Postao je Đole, snaga bez kontrole.
Poenta priče je u njegovoj neobuzdanosti. Sebi je davao pravo da svakoga komentariše, da svakome kaže šta misli (i kad ga niko ne pita za mišljenje) a sebe je pravdao velikom fizičkom snagom, visinom i težinom ali i brdom mišića nabildovanih u teretani. Naravno, njoj teretana nije bila zabranjena ali ni dozvoljena. Njegovo kontrolisanje koga je pogledala i sa kim put ka tegovima ukrstila ubrzo su je izolovali od ostatka sveta a to je, nekako, i bio njegov cilj. Da li je i njoj to bilo cilj, nisam saznala, prekinuli smo druženje. Ponekad ih sretnem na pijaci u kraju. Gledajući iz daleka, slika i prilika muškarca koji velikodušno dozvoljava ženi da ode na pijacu ali samo sa njim.
Često mi taj Đole padne na pamet. Sve što sebe nije uspeo da kontroliše, usmerio je na nju. Jednostavnije je bilo da njoj pridikuje dok joj se ne smuči da bilo kuda ode sama, nego da se zabavi obuzdavanjem sebe i svog bahatog ponašanja. Ako bi ona krenula levo, sledila bi korekcija da nema razloga da ide levo. Ako bi ona progovorila sa nekim, on bi ispričao vic da skrene pažnju sa nje na sebe. U to vreme nije bilo koučinga, popularne psihologije i neta pa da pomislim da je uložio napor da se edukuje o suptilnim metodama uskraćivanja slobode drugima. Sigurna sam da je sam došao do alata koje je koristio u finoj manipulaciji i kontrolisanju svoje drage. Sigurna sam i da je to bilo mnogo lakše nego okrenuti se sebi pa uroniti u svoje dubine, u potrazi za crnom rupom u sebi.
Loše srasle karike, u detinjstvu, dalje kroz život umeju da naprave haos. Đoletova potreba za kontrolisanjem drugih bila je snažnija od njegovog kapaciteta da se spusti u dubinu sebe i vrati se u doba kada je nastala potreba za kontrolisanjem osobe koju voli (ili je samo njegov izbor, kao prijatelj, poslodavac, saradnik….). Nisam stručna da dajem procenu da li je “kontrolor” jaka ili slaba osoba. Moj stav je da osoba koju unutrašnja rana podstiče na ekspanziju kontrolisanja drugih osoba u okruženju to radi jer ne ume-ne može-ne želi da kontroliše sebe. Još nisam srela osobu krhke telesne građe, milog lika, mirnog i blagog glasa, koja želi da kontroliše druge. Kažu da, u zlatnom kavezu, ni ptica više ne peva. Kako li bude osobi?
Kako je vama bilo, ako ste se našli u situaciji “zlatnog kaveza”? Da li ste bili kontrolisani u roditeljskom, u poslovnom ili u partnerskom odnosu? Oni, koji su uspeli da izađu iz takvih odnosa, umeli su da kažu da će ubuduće na kilometar moći da namirišu “kontrolore”. O tome ćemo drugi put. Posle takvih veza ili razvoda od osobe koja voli da demonstrira svoju snagu tako što manje ili više kontroliše drugu osobu iz odnosa, kristališe se osećaj da mala smetnja na početku veze samo raste u veliku kuglu oko noge kasnije, kako veza bude odmicala. Na stranu emocije, ljubav, deca i sve ostalo. Loše sitnice postaju loše krupnice i, jednog dana, između dvoje se pojavi ogromno Ništa koje je proteralo sve ono lepo. Jedno odlučuje da ode a drugo na to ne pristaje. Vremenom se epitet “zlatnog kaveza” pretvorio samo u “kavez” a to retko kome zaista prija.
Kada se brak okonča, iako ste u braku praktikovali da znate gde je vaš partner ili partnerka, sa kim je, kad dolazi na ručak i slično, od momenta kada se rastavite ili razvedete treba da shvatite da svako ima pravo na slobodu. Ukoliko to, u vezi ili braku, niste shvatali… Sloboda je pravo svakog čoveka, uklapalo se to u vašu ideju ili ne. Živite i pustite druge da žive, po sopstvenom izboru a ne po vašoj želji.
