Pod sloganom „Smanji rizik, sačuvaj zdravlje“, danas je održana online konferencija u okviru Festivala zdravlja Beograd posvećena borbi protiv masovnih nezaraznih bolesti i postkovid sindromu. Na Youtube kanalu festivala eminentni stručnjaci su dali preporuke kako građani mogu da sačuvaju svoje zdravlje, na koji način da se sačuvaju od oboljenja poput dijabetesa, kardiovaskularnih, malignih i respiratornih oboljenja, ali i kako da prepoznaju znake postkovid sindroma i kada je bitno potražiti pomoć lekara.
„Ove teme su veoma važne, zbog čega je u okviru Festivala zdravlja nedavno formirana ekspertska radna grupa koja će se tokom 2022. godine baviti istraživanjem i prezentovanjem najnovijih saznanja u vezi sa promenjivim faktorima rizika koji doprinose nastanku i razvoju hroničnih nezaraznih bolesti. Radna grupa će pružiti i preporuke koje pojedinac može preduzeti kako bi smanjio opterećenje rizicima i štetnosti koje određeni životni stil nosi. Činjenica je da je Kovid-19 dominantna tema u protekle dve godine, ali ne treba zaboraviti da su hronične nezarazne bolesti i dalje vodeći uzrok umiranja u našoj populaciji“, istakla je dr Mirjana Mićović, predsednica Organizacionog odbora festivala.
Na jednom od panela online konferencije psihijatar dr Igor Pantić, vanredni profesor na Katedri za medicinsku fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu i pridruženi profesor na Univerzitetu u Haifi u Izraelu, istakao je da kada govorimo o upravljanju promenljivim faktorima rizika koji doprinose nastanku hroničnih nezaraznih bolesti postoje dva pristupa. Jedan je takozvani pristup nulte tolerancije, gde se neko štetno ponašanje ili navika u potpunosti elimišu, dok drugi pristup podrazumeva modifikovanje rizične navike, odnosno njenu zamenu nekom koja je manje štetna.
„Ovaj koncept je poznat kao smanjenje štetnosti i odnosi se na skup mera koje društvo, kompanije i pojedinci primenjuju u cilju minimizovanja štete nanete nekim oblikom ljudskog ponašanja. Kod ovog koncepta, polazi se od pretpostavke da je šteta već naneta i da se ne može odmah i u potpunosti ukloniti, te se stoga traga za manje štetnim alternativama koje bi mogle da ublaže očekivane posledice“, objasnio je dr Pantić.
Dr Pantić je istakao da se ovaj pristup može primeniti u velikom broju medicinskih i nemedicinskih oblasti, kao i da se u pojedinim okolnostima, na ovaj način mogu značajno redukovati i negativne posledice po fizičko zdravlje izazvane različitim štetnim navikama poput pušenja ili nepravilne ishrane.
„U psihijatriji se ovaj pristup primenjuje sa uspehom u oblasti bolesti zavisnosti, kroz različite programe namenjene socijalnoj podršci i edukaciji zavisnika od različitih psihoaktivnih supstanci. Ako bismo razmišljali malo šire, upotreba SPF-a, kondoma, korišćenje zaštitne opreme, ali unapređivanje performansi mašina i regulativa može smanjiti štetnost od posledica koje određena radnja nosi“, kazao je dr Pantić i naglasio da bi koncept smanjenja štetnosti trebalo primenjivati oprezno i na odgovoran način, koristeći medicinska znanja i činjenice zasnovane na dokazima, na osnovu rezultata validnih i pouzdanih naučnih istraživanja.
Prof. dr Petar Seferović, kardiolog, nadovezao se rekavši da je, kada su faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti u pitanju, genetska predisponiranost za razvoj određene bolesti veoma snažan prediktivni faktor. Imajući u vidu da nismo u mogućnosti da „izaberemo“ genetiku, profesor ističe da je veoma bitno da svojim navikama i ponašanjima ne stvaramo dodatno opterećenje faktorima rizika i time povećavamo šansu za razvoj bolesti.
„Faktori rizika na koje možemo da utičemo, a imaju značajan doprinos nastanku kardiovaskularnih bolesti su pušenje, loše navike u ishrani, nedostatak fizičke aktivnosti i stres. Kada govorimo o pušenju, imperativ je da se što pre prestane sa ovom lošom navikom. Kada su novi bezdimni duvanski proizvodi u pitanju, postoje podaci koji govore u prilog da oni emituju manju količinu štetnih materija, međutim to ne znači da su bez rizika niti da predstavljaju alternativu prestanku pušenja. Ishrana bi trebalo da je najbliža mediteranskom tipu ishrane, odnosno da u tanjiru dominira šareno povrće i posno meso. Svakog dana bismo trebali bar pola sata da šetamo. Na taj način ne samo da ćemo pokrenuti mišiće i zglobove, nego će ovakva aktivnost pomoći da se opustimo i delimično oslobodimo stresa“, rekao je prof. Seferović.
Doktori su se saglasili da je neophodno redovno odlaziti na preventivne i kontrolne preglede, kako bi se na vreme uočile diskretne promene koje vode ka bolesti ili pak adekvatno držale pod kontrolom ukoliko je bolest već prisutna.
Na konferenciji su govorili i prof. dr Branislav Milovanović, predsednik Udruženja neurokardiologa Srbije, doc. dr Spasoje Popević, pulmolog Klinike za pulmologiju UKCS-a, prof. dr Snežana Pajović, direktorka Instituta „Vinča“, doc. dr Aleksandra Pavlović, neurolog, prim. dr Marija Đurović, psihijatar KBC „Dr Dragiša Mišović“, prim. dr Lela Ilić, epidemiolog, mr Tatjana Šipetić, direktorka Farmaceutske komore Srbije, Kristina Nedeljković, glavna patronažna sestra DZ Novi Sad, Agnes Petrović iz Rose i dr Mirjana Mićović, pedijatar.
Izvor: Zdravaiprava
