JOGA mi je pokazala PRAVI PUT

Snežana Radojičić, instruktorka joge je lepa, vedra i nasmejana žena. Kroz njen studio “Ana Rado Yoga”, u Kalenićevoj ulici broj 1 u Beogradu, prošli su mnogi učenici koje je ona s ljubavlju i posvećenošću uvodila u čudesni svet joge, a tek malobrojni znaju koliko je njen život bio pun iskušenja. Kada se pojavila joga Snežana je pronašla – pravi put. Ovo je njena priča…

 

Vreme i okolnosti nisu bile na mojoj strani, u to sam čvrsto počela da verujem i negujem tu misao onog trenutka kada se sve vratolomno preokrenulo u mom životu. Ta zarozana misao, kojoj nisam htela da dam za pravo, potajno me je pratila godinama, na putovanjima, u borbama, u svakodnevnom životu…

Sve je počelo onog trenutka kada mi je zabrinutim glasom doktor u prilepskom porodilištu saopštio da dete koje sam rodila ima posebne potrebe, te da je reč o ne baš obećavajućoj dijagnozi cerebralne paralize. Borba, rekla sam, naviknuta da u životu prihvatim sve izazove.

I borba sa neizvesnim ishodima je počela i nije trajala kao ostale u koje sam hrabro ulazila i iz njih izlazila kao pobednik. Ovo je bila moja životna borba. Trebalo je prihvatiti tu misao, a ona je podrazumevala ne samo prihvatanje realnosti kao takve već i neprospavane noći, lečenje…

Samo tim povodom u London sam putovala 23 puta.

Hrabro, uspeću, ponavaljala sam u sebi, ali ona misao s početka teksta da Bog nije na mojoj strani, neumoljivo je rovarila po mojim nadama i veri u ovaj svet kao nejlepšem mestu za život.

Godine su prolazile, nudile čas žuč, sad med, a ja sam kroz njih išla kao u polumraku ili kao u svitanje, ali bez tačnog određenja, bez spoznaje šta je život. Onda sam ušla u svet joge…

Očarana, shvativši prvu veliku istinu, a to je da jedinice vremena formiramo mi sami, da vreme može da služi nama, a ne mi njemu. Drugo, shvatila sam da se moje telo odaziva i da harmonija postoji samo je moramo tako imanovati.

Onda se desio još jedan razgovor sa još jednim zabrinutim doktorom. Ovaj put bila je reč o onkologu. Dijagnostikovan mi je karcinom. Lepo, pomilsila sam, završni udarac. Ljuta na život, na sudbinu, na nebo.

Šta sad, upitala sam sebe, već u godinama kada se nada pripisuje lakomislenoj mladosti? I tek tad, u tom suočavanju sa esencijom postojana, sa krajem, podigla sam glavu i pogledala život u oči! To je sve život! Zapanjeno, kao da prvi put shvatam tu čudovišnu pojavu, uskliknula sam. Pa on je usitinu čudo. A za čudo se treba boriti. Usput sam pronašla etimologiju reči rađanje, pokušala da u antičkoj Grčkoj nađem tu formulu života, u indijskom poimanju života otkrijem ključ…

Joga mi je uzvratila dugogodišnje bavljenje njome. I joga vežbe i joga pogled na život. Moji ukućani zapanjeno su pratili moja istraživanja. Očekivali su predaju, a ja sam shvatila.

Shvatila sam da je život, rođenje, čitav ovaj svet velika tajna koju sam do tada prihvatala kao zbir obaveza i retkih lepih trenutaka.

Kada je čovek zaboravio tu istinu, pitala sam se. Ovaj put bila sam sigurna u svoju pobedu.

Prošla sam niz zračenja, razgovara sa lekarima, niz situacija kada sam uzimala u ruke papir sa rezultatima…To su samo slova, ponavljala sam. Pobeda leži u shvatanju značaja života. A život je moćniji od bolesti. Pobedila sam! Usledili su moji putevi u Indiju, moja špartanja po nepreglednim poljima čaja, moja nova poznanstva…

Srećna žena, sa osmehom, priznavala sam sebi svoj doživljaj sebe i sveta oko sebe. Sve je došlo na svoje mesto.

Joga mi je joga u svemu pomogla. Jer nije život ono što smo repredukovanjem prihvatili ili tradicijom nasledili, nije on kao što je naša Koštana verovala „za bol i za žalost stvoren“. Ne! Mi nismo dobro formatirali život.

Život je čudo! Danas su osmeh i zahvalnost moji najverniji pratioci. Na časovima joge, koje držim već 20 godina, pored teraeutskog pristupa trudim se da mojim učenicima kroz sistem vežbi pribižim i doživljaj života. I oni se odazivaju… Kažu da nikada ne bi mogli da pretpostave da iza tako hrabre i vedre osobe leži put posut trnjem.