Štitna žlezda najveći je endokrini organ odrasle osobe. Luči tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), hormone koji su veoma važni za normalan razvoj i pravilno funkcionisanje organizma.
Oni ulaze u sve ćelije našeg organizma, regulišu celokupan metabolizam, povećavaju snagu srca, podržavaju moždane funkcije, podstiču budnost, pamćenje i koncentraciju, regulišu san…Ovi hormoni imaju i veliku ulogu u reprodukciji, te su veoma važni za održavanje normalne trudnoće. Nažalost, štitna žlezda je i organ koji najčešće strada usled stresa i drugih loših faktora.
Svako odstupanje od normalnog lučenja hormona izaziva zdravstvene tegobe. Ovi hormoni regulišu veliki broj procesa u organizmu, pa je zato i veliki broj oboljenja koja se javljaju usled poremećaja u radu ove žlezde Učestalosti obolevanja, objašnjava doktorka, najviše doprinose svakodnevni stres i zračenja iz spoljne sredine.
Bolesti štitne žlezde mogu se podeliti u 4 grupe:
• Oboljenja nastala usled usporenog ili pojačanog lučenja hormona – odnosno hipotireoza i hipertireoza.
• Oboljenja uzrokovana uvećanjem žlezde i njenim pritiskom na okolne organe.
• Promene u vidu čvorova (nodusa).
Veoma su česte, uglavnom su benigne i zahtevaju praćenje.
• Karcinom – najređa je bolest štitne žlezde. U poslednjih desetak godina učestalost obolevanja od ovog karcinoma u Srbiji je skoro udvostručena.
Od bolesti štitne žlezde najčešće pate žene, naročito one između 20 i 50 godina života. Većem riziku izložene su i osobe sa genetskom predispozicijom, pa se njima savetuje oprez, a ukoliko planiraju trudnoću – redovna provera hormona štitne žlezde pre trudnoće i tokom nje. Među faktore rizika spadaju i godine jer rizik od bolesti raste s godinama.
Simptomi – kada štitna zahteva odlazak lekaru?
Umor: postojani umor uprkos dovoljnom odmoru.
Promene u težini: neželjeno povećanje težine (hipotireoza) ili gubitak težine (hipertireoza).
Promene raspoloženja: anksioznost, depresija, iritabilnost ili mentalna magla.
Promene u ritmu srca: ubrzan rad srca, palpitacije ili spor rad srca.
Osetljivost na temperaturu: osećaj neobične hladnoće (hipotireoza) ili vrućine (hipertireoza).
Promene na kosi i koži: gubitak kose, proređivanje ili suva, grublja kosa; suva koža.
Znojenje ruku – ovo je jedan od čestih simptoma hipertireoze koja nastaje kada štitna žlezda luči previše hormona
Neprijatnost u predelu vrata: oticanje, stezanje ili kvržica u predelu vrata.
Rizici koje nosi ako se ne leči
Ignorisanje problema sa štitnom žlezdom može imati ozbiljne posledice kao što su:
- Problemi sa srcem: povećan rizik od srčanih oboljenja, srčane insuficijencije i moždanog udara.
- Osteoporoza i povećan rizik od preloma.
- Komplikacije trudnoće – rizici za majku i dete.
- Pogoršanje mentalnog zdravlja – teška depresija, anksioznost.
Izvor: Zdravaiprava