Razbijanje dogmi i rušenje tabua po pitanju primene hormonske terapije i implementacija najnovijih svetskih znanja u Srbiji, cilj je ovog kongresa, kaže glavni domaćin eminentnog skupa, prof. Dr Svetlana Vujović, internista-endokrinolog, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu, direktor Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma UKCS-a, član Svetskog borda za ginekološku endokrinologiju, član Svetskog borda za menopauzu, predavač na najuglednijim svetskim univerzitetima od SAD-a, Velike Britanije, Kine, Katara.
Upravo zahvaljujući vrhunskim znanjima, vizionarskim idejama, brojnim naučnim istraživanjima i izvanrednim rezultatima rada profesorke Vujović i njenog odabranog tima, Srbija, iako mala zemlja, postala je jedan od važnih centara najnovijih medicinskih saznanja, stavova I dostignuća u ovoj oblasti, koje prihvata ceo svet.
Novim stazama ka vitalnosti
Brojne žene u menopauzi, zbog decenijskih predrasuda da su hormoni opasni, da navodno izazivaju karcinom i zdravstvene probleme, ustežu se da prihvate preporučenu hormonsku terapiju, upozorava Prof. dr Andrea Rikardo Đinacani, predsednik Svetske asocijacije ginekološke endokrinologije i naglašava:
– Danas precizno znamo koje su to malobrojne situacije kada se hormonska terapija ne sme primenjivati u menopauzi, dok je mimo toga primena hormonske terapije ne samo preporučena već je od velike koristi jer upravo sprečava pojavu brojnih bolesti i čuva vitalnost žene.
Kada hormoni od 45. počnu da padaju, dolazi do dizbalansa koji povlači brojne poremećaje zdravlja, ali i mlađe žene u reproduktivnom periodu, pa i kada ostanu u drugom stanju usled poremećaja hormnona mogu imati ozbiljnije kardiovaskularne rizike, a sve se to može sprečiti, ističe Prof. dr Džon Stivenson iz Imperial Koledža u Londonu i dodaje:
– Pokazalo se da neredovne menstruacije koje imaju neke žene u sklopu policističnih jajnika ili nekih drugih oboljenja, često mogu voditi ka kardiovaskularnim bolestima, te je stoga jako važno hormone „ispravljati“ od adolescencije do kraja života, a u tom slučaju bi se moglo reći i do 120. godine.
Hormoni utiču na sve. Kada ih ima dovoljno, pokreću imunološke procese, jačaju odbranu od stresa, sprečavaju pojavu brojnih bolesti. Ali, nasuprot tome poremećaji hormona otvaraju vrata bolestima. Tako prof. dr Tamer Erel iz Turske, fokus stavlja na ređu i vrlo podmuklu bolest koja se zove endometrioza.
– Žene često misle da je dovoljno operisati cistu koju imaju na jajniku, ne shvatajući u isto vreme zašto ne mogu da ostanu u drugom stanju.
Sprečiti umesto lečiti
Među adaptivnim mehanizmima koji brane naš organizam hormoni su najsnažniji. Ulazak žena u menopauzu, a muškaraca u involutivni hipoandrogenizam, otvara našalost vrata bolestima od kojih bi veliki broj mogao da se spreči optimizacijom hormona.
Osteoporoza je takva bolest, nekada sa teškim posledicama i komplikovanim prelomima koji pacijente dugotrajno vezuju za postelju, izlažu dubokoj patnji, pretvaraju u teret za porodicu, ali i širu zajednicu jer svakako moramo pomenuti visoke izdatke Fonda za zdravstvo za lečenje takvih pacijenata koji nažalost, nikada neće moći da nastave normalan život. A sve je moglo da se spreći ukoliko bi se hormoni davali i ispravljali kako treba.
A kakva je veza gojaznosti i hormona? Na žalost u masnom tkivu se luči jako mnogo hormona koji direktno utiču na mozak i ponašanje, a ukoliko se ne koriguje na vreme, osoba ide ka šećernoj bolesti. Često se čuje „ pa to su bolesti starenja“. Ne, to su bolesti koje nastaju jer nisu na vreme optimizovani hormoni, izričite su poruke predavača kongresa. Međutim, oni podsećaju da farmaceutskim kompanijama koje proizvode lekove za lečenje komplikacija dijabetesa to ne bi odgovaralo jer jedna osoba pije i po 20 lekova, umesto da je bolest sprečena.
I ovaj svetski kongres, prof dr Svetlana Vujović u Srbiji je organizovala u saradnji sa mladim lekarima, trudeći se da svi koji dolaze iz unutrašnjosti Srbije, imaju besplatne kotizacije. Prof dr Svetlana Vujović je na kongresu predstavila retku temu, uticaja polnih hormona na nadbubrežne žlezde i njihovu malo poznatu, a veoma značajnu ulogu u procesu starenja.
Autor: Aleksandra Gazivoda
