U psihoterapijskom radu sa klijentima sretala sam klijente koji su tražili podršku i pomoć jer su osećali da ih posao polako ubija i da gube volju za životom zbog posla.U radu sa klijentima tada se istražuje da li je samo posao razlog što se gubi volja za životom?
Uobičajenim pitanjima se istražuje funkcionisanje klijenta:
Osećate li da je vaš posao ćorsokak i da gubite nadu da ćete pronaći nešto drugo? Ili radite toliko naporno da ste uvek iscrpljeni?
Da li smatrate da je vaš posao deo životne borbe?
U tom zajedničkom kontaktu često dolazi do uvida da zanimanje samo po sebi nije to što dovodi klijenta u rizik, već su to prateće karakteristike posla, niska plata, sigurnost posla i šire društveno-ekonomske karakteristike pojedinaca zaposlenih u određenom sektoru.
Maltretiranje i uznemiravanje na radnom mestu, osećanje da se osećaju potcenjeno i zanemareno, nerealna očekivanja od zaposlenih kao što je prekovremeni rad, biti prisiljen da radiš stvari sa kojima se ne slažeš i ostalo. Dešava se da za osećaj beznađa i gubitak energije okrivimo posao. Tada je posao ,,žrtveni jarac” jer je racionalo lakše odabrati posao kao izvor nedaća nego se suočiti i doći u kontakt sa stvarnim problemom.
Stupajući u autentični kontakt sa klijentom, fenomenološkim istraživanjem klijenti dolaze do uvida da su mnogi stresni životni događaji koji su se dogodiili u kratkom vremenskom periodu uzrok gubitka energije i osećaja beznađa. (Raskid, nesreća, zdravstveni problemi ili depresija i anksioznost zbog nerešene traume iz detinjstva i drugo). Preporuka je da ukoliko se osećate da vas posao ubija:
1. GOVORITE OTVORENO O TOME
Treba da kažete nekome šta vas muči. Neka bude neko kome možete verovati. Ako se plašite šta će ljudi misliti, a nemate prijatelja ili člana porodice kojem biste mogli verovati, nazovite SOS besplatnu telefonsku liniju. Radi se samo o tome da se reči izbace iz glave. Kada ih izgovorite, možete se početi baviti njima.
2. ISKORISTITE RESURSE
Postoje klinike za mentalno zdravlje zaposlenih, dom zdravlja, medicina rad ili privatne ordinacije ili savetovališta koja vam mogu pomoći. Ponekad se osećamo potpuno beznadežno dok pravimo ogromne pretpostavke. Možda nikada nismo sreli nikoga ko je uradio ono što mi želimo da uradimo, pa pretpostavljamo da je to nemoguće. Pretpostavljamo da nikada ne bismo mogli naći drugi posao, prekvalifikovati se ili da smo prestari za promenu posla.
Nekda nam je jednostavno potrebno više informacija da vidimo svetlo na kraju tunela. U ovakvim slučajevima vrlo bi Vam mogao biti od pomoći rad sa psihoterapeutom koji bi Vam pomogao da uvidite svoje druge talente koje trenutno ne možete da vidite. Ili to može biti traženje mentorskih programa ili odlazak na fakultet kako biste se raspitali šta je potrebno da se prijavite za drugu obuku. Možda biste čak želeli da razgovarate sa Vašim lokalnim savetnikom koji bi mogao da Vam ponudi programe ako želite da pokrenete sopstveni posao ili da se prekvalifikujete.
3. NAUČITE KAKO DA SE SUOČITE SA NEGATIVNIM MISLIMA KAKO DA IH PREVAZIĐETE
Suicidno razmišljanje i svi negativni samorazgovori koje donosite, to niste vi. To su, kako i sama reč kaže, samo misli. I koliko god ove misli „istinito“ zvučale one to nisu. One su poznate kao kognitivne distorzije – odstupanja od istine koja nas vara.
U stvari, Vi možete naučiti kako da upravljate samoubilačkim mislima tako da imaju sve manje i manje moći nad Vama.
Opet, ako se osećate vrlo samoubilački, kao da možete povrediti sebe ili druge, važno je da dobijete pomoć. Prvi korak je pozvati hitnu službu.
Ako imate suicidne misli,
· razgovarajte s nekim kome verujete
· odvratiti pažnju
· fokus na sadašnjost (danas nije dan da se brine o budućnosti)
· izbegavajte svoje okidače (alkohol, droga, tužna muzika, toksični prijatelji)
· radite stvari zbog kojih se osećate dobro (vežbanje, kuvanje, boravak u prirodi)
· povežite se (sa prijateljima, životinjama, prirodom, vašom verzijom Boga)
· potražite odgovarajuću podršku (Vaš psihoterapeut, lekar opšte prakse ili hitna medicinska služba).
Autor: Vesna Milić, psihoterapeut GAPS
