Vreme u kome živimo je vreme izazova. Često nam donosi pritisak i stres, a sve više ljudi poseže za različitim tehnikama smirivanja, relaksacije… Jedna od takvih tehnika je tehnika barse. Jelena Milanović koja vodi Centar za razvoj po meri duše kaže za portal “Zdrava i prava” da nam tehnika bars otpušta sva stara i duboka uverenja, lakše nego što možemo i da zamislimo i donosi bolji kvalitet života.
Potreba za savršenstvom je često posledica želje da budemo najbolji i da se dokažemo sebi, našim roditeljima, deci, partnerima, šefovima … To je program koji uglavnom nosimo iz detinjstva – kada smo bili najbolji u razredu, kada smo osvajali prva mesta na takmičenjima, kada su nas hvalili i mazili zbog toga…
– Vremenom ta težnja iz detinjstva postaje nešto što smo prihvatili kao način života i sami sebi nametnuli. “Moramo” da imamo savršeno telo, savršen brak, savršenu decu, savršenu kuću … savšeno, savršeno savršeno … Iz želje da u svemu budemo perfektni postajemo nezadovoljni, često malodušni, neispunjeni, ponekad nesrećni ili napeti. Mislimo da nam stvari ne idu od ruke, jer nisu izvedene onako savršeno, kako mi mislimo da treba. Ali, to je samo naša tačka gledišta. To je samo ograničenje koje smo sebi nametnuli. Nismo ni svesni koliko perfekcionizam može biti uzrok nezadovoljstva u našem životu, koliko nam može davati osećaj niže vrednosti, koliko nas može usporavati u dostizanju ciljeva. Kada smo fokusirani na savršenstvo u bilo čemu što radimo ili živimo veoma često propuštamo život, radost, pravu sreću, zadovoljstvo- priča Jelena Milanović.
Težnja ka savršenstvu nije loša namera sama po sebi, naprotiv, prirodno je da želimo da u našim životima sve bude bolje i bolje, ali kada nam savršenstvo postane cilj, kada postanemo opsesivni onda je to veoma opterećujuće. Menja našu ličnost, kvari naše odnose, ugrožava naše vreme, sputava osećaj punoće života, ide na našu štetu … Ovo se odnosi i na naša neosnovana očekivanja od dece i partnera, roditelja, kolega, koja ni njima ni nama ne mogu pomoći, već naprotiv, uvesti ih u isti tunel u kome smo i sami – tunel nezadovoljstva i samokritike.
– Tehnikom Access The Bars menjamo tačku gledišta koja nas ograničava i sputava u životu. Promenom tačke gledišta otvaramo se za nove mogućnosti i mesta i naš život postaje riznica divnih izbora. Živeći u pitanju dopuštamo da nam dolazi mnogo više od onoga što možemo da zamislimo. Ako bismo pokušali da nam svakog dana polazna tačka bude radost, da svemu što radimo poklonimo punu pažnju i svest, ako bismo pokušali da u sve to unesemo ljubav – bez brige za ishod – tada bi to bio savršeno obavljen posao- priča Jelena koja bars tehniku u jednoj reči opisuje kao “brisanje”.
