Neki ljudi su možda u proseku dobili više od 1,5 kilograma mesečno tokom karantina zbog pandemije prošlog marta i aprila kada su američke vlade izdale naredbu o karantinu od 19. marta do 6. aprila 2020. godine, kako bi se usporilo širenje korona virusa. Istraživački tim pregledao je gotovo 7.500 merenja težine 269 učesnika između 1. februara i 1. juna 2020. godine, navodi se u pismu istraživača objavljenom u ponedeljak u JAMA Netvork Open. Učesnici su bili deo studije Health eHeart, a njihovu težinu merili su putem pametnih vaga povezanih sa Bluetooth-om.
“U proseku su dobijali oko 0,6 kilograma svakih 10 dana ili 1,8 kilograma mesečno tokom zatvaranja”, rekao je kardiolog dr Gregori Markus, jedan od autora istraživanja i profesor medicine na Kalifornijskom univerzitetu u San Francisku.
Zašto se ljudi goje u pandemiji?
Ovo povećanje telesne težine nije imalo veze sa geografskim položajem ili komorbiditetom, pokazalo je istraživanje. Autori studije rekli su da je zatvaranje u kuću uticalo na smanjenje broja koraka tokom dana i veće prejedanje koje su sami prijavili. Ova dva odgovarajuća faktora slažu se sa onim šta stručnjaci misle da je razlog do povećane gojaznosti tokom pandemije. Saradnica CNN-a za zdravlje i ishranu Lisa Drejer navodi kao problem tokom ovog stresnog vremena to što je mnogima hrana bila na dohvat ruke.
Tokom zaključavanja, mnogi su se okrenuli visokokaloričnoj hrani kao što su slatkiši ili pica kako bi ublažili stres kad se malo šta drugo može učiniti ili kada nemaju čemu da se raduju, a rad od kuće omogućava da kuhinja bude celog dana na dohvat ruke.
Baš kao što je pandemija promenila prehrambene navike, uticala je i na navike vežbanja, prema dr Kerolin Epovien, ko-direktoru Centra za upravljanje telesnom težinom i velnesom u Brigamu i Ženskoj bolnici u Bostonu.
Mnogi su se oslanjali na teretane, a one su zatvorene. Osim toga, ljudi su izgubili na svakodnevnim fizičkim aktivnostima – poput šetnje od parkinga do kancelarije zbog čega ljudi jednostavno nemaju isti nivo fizičke aktivnosti kao pre.
Ako ovo čitate i razmišljate o vlastitim navikama koje ste stekli tokom prošle godine, Drejer kaže da nije vreme da krivite sebe.
“Definitivno napravite pauzu. Jelo je jedno od životnih zadovoljstava, a pandemija je bila toliko stresna, razumljivo je da smo jeli više svoje omiljene brze hrane – i to češće i u većim količinama.”
Međutim, važno je prepoznati neželjene zdravstvene posledice karantina, rekli su autori studije. Primetili su da njihovi rezultati pokazuju da postoje potrebe za strategijama za ublažavanje gojenja, dok lokalne vlasti razmatraju svoje odgovore na kovid 19 i buduće pandemije.
Utoliko gore što gojaznost ili prekomerna telesna težina može povećati rizik od teških oblika bolesti kovid 19, a gojaznost, prema američkim centrima za kontrolu i prevenciju bolesti, potencijalno utrostručuje rizik od hospitalizacije zbog ovog virusa.
Imajući sve ovo na umu, Drejer je rekla da postoje načini da ubrzate metabolizam, ispravite loših navika i izgubite kilograme – čak i tokom pandemije:
1. Konzumirajte manje, ali češće obroke. Imajte tri obroka i tri užine svakog dana, u razmaku od tri do četiri sata. Nikada ne preskačite obroke; držite pri ruci nešto što možete da ‘pregrizete’ kada ste prezauzeti da biste zastali i jeli. Pokušajte da budete dosledni vremenu obroka i međuobroka.
2. Uključite proteine u ishranu. Težite tome da imate najmanje 85 grama proteina po obroku. Da biste ih pravilno raspodelili, merite ih u odnosu na računarskog miša ili špil karata.
3. Postepeno počnite da dižete tegove. Lagano dizanje tegova pomoći će vam da sačuvate mišićnu masu, pojačate metabolizam i tonus dok trošite kilograme.
4. Počnite da hodate. Brza šetnja najmanje 30 minuta svakog dana pokreće vaš metabolizam i pomaže vam da sagorite dodatne kalorije.
5. Pronađite alternative za ublažavanje stresa. Ponekad ćete možda želeti da se prepustite slatkišima, ali vruća kupka ili šetnja oko bloka mogu jednako ublažiti stres.
Izvor: B92
