Od uspeha do fijaska
Provodadžija je u prošlosti bivao ovenčan lovorikama – ukoliko bi zahvaljujući njemu nastao brak sa osmehom i uspehom. A, ako bi se pod jednim krovom našlo dvoje koji se ponašaju kao rogovi u vreći, kritike i kletve bi se isporučivale na adresu onog ko ih je spojio. Zato nikada, pa ni danas, nije zahvalno uplitati se sa tim ciljem među ljude.
– Ali ponekad je teško suzdržati se. Ljudi žele da njihovi prijatelji budu srećni i da su oni delom tome doprineli. Naravno, neki ne provodadžišu iz iskrenih motiva, nego iz želje da se nešto oko njih dešava i da oni imaju u tome udela. Da li je provodadžisati nezahvalno? Rekla bih da nije, dokle god smo svesni gde su granice, kada nekome pomažemo, a kada počinjemo da ga opterećujemo ili čak povređujemo – ukazuje sagovornica.
I na pitanje da li bi i sama bila u ulozi provodadžike, upozorava:
“Moje iskustvo govori da su kriterijumi po kojima biramo nekog toliko intimni da čak ni nama nisu u potpunosti jasni. Ma koliko da nas neko poznaje, on ne može da zna sve naše lične, skrivene želje i potrebe. Ne znamo ih ni mi, nego se samo jednog dana sretnemo sa nekim ko ih ispunjava. Možda mislimo, i ljudi oko nas misle, da volimo da on bude crn sa zelenim očima, da je lekar i voli da putuje. A otkrili smo da su neke, mnogo dublje i skrovitije, stvari ono što tog nekog čini našim. Saznala sam da je meni kriterijum bio da se sa tim čovekom osećam sigurno, zaštićeno i voljeno, ali šta je taj neko trebalo da ima da bih se ja tako osećala pored njega, to ni sama nisam znala, a kamoli neko drugi. Dok nisam takvog srela”.
A, kakva je perspektiva isprovodadžisanih veza i brakova? Pa takva da može da se dogodi sudar srodnih duša ili totalni fijasko. Pravila nema, a od nepokušaja – možda je, ipak, bolji pokušaj.
Izvor: Novosti
