Zaljubili se u Azerbejdžanu, ali su odlučili da vode biznis u Srbiji, pa tako danas iz Požege prodaju voće na internetu. Odluku o tome gde će živeti, Nevena Vuksanović Agaeva (30) i Rasim Agaev (29) doneli su na osnovu šansi za njihovo zaposlenje, a stekli su i utisak da bi im ostanak u Srbiji doneo više mogućnosti za osnivanje firme.
Tako su ovi mladi supružnici iz Srbije i iz Azerbejdžana, odabrali Požegu kao svoj dom, pokrenuli start-up preduzeće i spojili trgovinu, IT i poljoprivredu, a njihovu ispovest prenosi portal Priče sa dušom.
Nevena i Rasim sastajali su se sa poljoprivrednim proizvođačima i kupcima s vremena na vreme i radili sa njima u procesu proizvodnje, nakon potpisanog ugovora.
– Trenutno živimo u Požegi, gde nam je i sedište biznisa. Rasim sve svoje vreme posvećuje prekomernom radu na start-upu, razmišljajući o firmi čak i dok (prividno) spava. Deo mog vremena odlazi i na pripremu završnog ispita, koji mi donosi CELTA diplomu Kembridž univerziteta i mogućnost predavanja engleskog jezika – priča mi Nevena.
Platforma koju ekonomista poreklom iz ruskog grada Ulyanovska i pejzažni arhitekta iz Užica pokreću krajem 2016, osmišljena je u cilju organizovanja trgovine u poljoprivredi, digitalizacije ove grane industrije, ali i povećanja sigurnosti kupovine, odnosno prodaje poljoprivrednih proizvoda. Prodaja preko Netvista odvija se kroz dva biznis modela: jedan podrazumeva direktnu trgovinu sa Netvist.com, dok drugi predstavlja izdavanje marketinškog prostora (besplatna usluga) onima koji bi želeli određeni proizvod da prodaju, ali ne u u direktnoj trgovini sa Rasimom i Nevenom. Ona se organizuje u budućnosti, ugovori se potpisuju pre nego što voćna sezona krene, pa se time osiguravaju i kupci i proizvođači. Cene se formiraju prema ekonomskim faktorima i drugim parametrima, koji omogućuju da proizvod otkupe, odnosno ponude po realnoj tržišnoj ceni.
– Navikao sam se na život u Srbiji. Ne postoji velika razlika između naših zemalja, osim možda individualizma i nekog otuđenja. Čini mi se da su ovde ljudi previše naviknuti na poslovicu “u se i u svoje kljuse”, dok je u Azerbejdžanu sasvim prirodno očekivati kolektivizam i uzajamnu podršku i pomoć. Još jedna od ključnih razlika ogleda se u sučeljavanju dve poslovice, srpske koja kaže: “Obećanje ludom radovanje” i azerbejdžanske: “Ako si čovek, stani iza svojih reči”. Ovo me je nekoliko puta dovelo u nezgodnu situaciju u Srbiji, očekujući poštovanje dogovora i ugovora napravljenih sa ljudima, a dobivši samo lekciju iz lošeg iskustva. Ali, podstaklo me je i da mnogo više poštujem one koji reč potkrepe delom – iskren je Rasim, koji dodaje da bi sa Nevenom voleo da Netvist.com centre proširi i na veće gradove u Srbiji.
Ovaj romantični par upoznao se 2010. godine u Bakuu, na jednoj od studijskih poseta azerbejdžanskoj studentskoj uniji i obrazovnim institucijama i organizacijama, koje je Nevena sprovodila sa kolegama iz Evropske studentske unije. I pored prijateljstva pri prvom poznanstvu, bilo je potrebno da prođu dve godine da bi shvatili da je za njih predviđen drugačiji, zanimljiviji, odnosno zajednički životni put.
– Ponovo smo se sreli u prestonici Azerbejdžana 2012. godine. Tada krećemo u neobičnu avanturu, punu kulturnih šokova, upoznavanja, odricanja, zajedničkih planova i pre svega, beskrajne ljubavi – dodaje Nevena.
Još dva bitna datuma iz života ovog simpatičnog para su do tančina isplanirane svadbene proslave u Požegi i u Bakuu. U Požegi su organizovali venčanje u bašti, pod belim šatorom, a u glavnom gradu Azerbejdžana priredili su slavlje u salonu.
– Inspirisani pinterest venčanjima, odmah nakon veridbe krenuli smo u osmišljavanje naše rustične bajke. Ruralna sredina u Požegi i bašta rasplamsavali su nam maštu. Pustili smo mašti na volju i uključili u postavku elemente folklora, ali ne i običaja. Mada, Rasim je jedva dočekao da izgovorimo “da”, kako bi mi nagazio cipelu. U Bakuu, proslava je uglavnom bila prožeta običajima: počev od “hena” odnosno “kana” zabave za devojke, dan pred svadbu, pa do stavljanja crvenog kaiša preko venčanice, protiv uroka. Hena zabava je podrazumevala, između ostalog, iscrtavanje cvetnog motiva kanom, na mladinoj levoj ruci – seća se Nevena.
U Bakuu su do podijuma za igru stigli preko crvenog tepiha i uz plesnu grupu odigrali prvi ples. Nakon toga seli su za svoj sto, preplavljen cvećem. Cele večeri, mladencima se ukazivala velika čast, kao kakvom kraljevskom paru.
– Posle sečenja torte, otvorili smo šampanjac i sa gostima bušili balone, koji su pušteni iz mreže, sa plafona. Cilj je bio probušiti svaki, jer se u jednom krio poklon. Od bogate trpeze izdvojila bih pilav, koji je u azerbejdžanskom kontekstu, značajniji od mladenačke torte. Sastoji se od smese jagnjećeg mesa, suvih šljiva, kajsija, urmi, suvog grožđa, kuvanog kestena, luka i začina, a pirinač se priprema posebno, na pari i sa šafranom. Sve tako pomešano se stavlja u testom obloženu posudu, zatvara poklopcem od testa i peče, dok se testo ne pretvori u hrskavu koru – ispričala mi je Nevena detalje o jelu kojim se slave najlepši događaji mladenaca.
Kada je o životu u Srbiji reč, osim što mnogo rade, imaju vremena i za putovanja i odlazak u prirodu. Zaljubljeni su u planinarenje, pa im je to jedan od najlepših vidova prikupljanja pozitivne energije. Zajedno su osvojili nekoliko lokalnih i dva međunarodna vrha Mitikas (2.918m) na Olimpu i Musalu (2.925) na Rili.
– U Srbiji me fasciniraju planine, zelenilo i to što se svugde može pronaći razgranata krošnja starog stabla. U Bakuu, primorskom gradu, izgrađenom na mestu nekadašnje pustinje, nema mnogo zelenila. Kako sada živimo u Požegi, često odemo na Zlatibor, Mokru Goru ili Taru, da napunimo baterije. Gostoprimstvo u Srbiji je divno iskustvo. Bez obzira na kulturne, verske ili nacionalne različitosti, ljudi su me prihvatili otvorenih ruku i sa osmehom – opisao mi je Rasim.
Tekst Nenad Blagojević, www.pricesadusom.com
