Zašto bi trebalo da usporimo? Otišla sam pre neki dan sa mamom na čas joge pod nazivom „Joga terapija“. Bilo je lepo iskustvo mnogih jednostavnih pokreta, ali ono što mi je značilo najviše je veoma spor ritam vežbanja.
U našoj užurbanoj kulturi, čak se i joga ubrzala. Usporenost u mom telu je bila tako blažena, izgradila je dovoljno toplote i donela toliko pojačane svesnosti različitim delovima moje fizičke strukture. Mnogo ljudi smatra da je sporiji ritam vežbanja mnogo teži telu i umu i da je izazov kao veština da ostanu pažljivi i fokusirani. Ovo može biti izuzetan izazov.
Zašto svi mi moramo da usporimo?
Karl Onor, autor „Pohvale usporenosti“, osetio je inspiraciju da izazove kult brzine nakon što se našao u situaciji da kupi kolekciju jednominutnih priča za spavanje za decu. Naša užurbana kultura je opsednuta produktivnošću, koja vodi prekomernom radu, konzumerizmu i često lažnoj percepcije istinske zahvalnosti.
Uz neutoljenu glad, ciklus se nastavlja i kako postaje sve brži, sve manje ljudi je sposobno da se vrati korak unazad i proceni da li je ovaj model življenja ispravan i da li ispunjava bilo koje od naših dubokih usađenih potreba. Opsednutost brzinom stvara proizvode nižeg kvaliteta, što može ugroziti našu sigurnost, baš kao što površni odnosi koji tek zagrebu površinu oduzimaju vreme koje možemo kvalitetnije provesti sa porodicom, prijateljima i partnerima.
Šta se desilo sa gledanjem kroz prozor automobila ili voza, ili posmatranjem noćnog neba i razmišljanjem o našem mestu među zvezdama i o tome kako se uklapamo u veliku šemu univerzuma?
Lagano i pozorno nasuprot brzog i nepromišljenog kretanja.
Brzo nije nužno i „loše“, jer postoje primeri brze, svesne aktivnosti koja je smislena i poduprta inteligencijom i svesnošću. Problem nastaje kada nepromišljenost preuzme uzde i postanemo prekomerno zauzeti, kontrolišući, agresivni, ubrzani, analitični, pod stresom, površni, nestrpljivi i kada počnemo da cenimo kvantitet pre kvaliteta.
Kada usporimo, možemo postati slobodniji, bezbrižniji, prijemčiviji, smireniji, intuitivniji, opušteniji, usporeniji, dublji, strpljiviji, okrenutiji ka sebi. Takođe, možemo ceniti kvalitet u većoj meri nego kvantitet. Kao rezultat ovih stanja, možemo uvećati funkcionalnost, održati zdraviju probavu, osećati manje krivice, živeti sa smirenijim i izbalansiranijim nervnim sistemom, uvećati vreme koje provodimo dobro raspoloženi, doživeti više trenutaka zahvalnosti i uvećati nivo intimnosti u svakodnevnom životu.
Možemo izabrati kada da ubrzamo korak na svestan način umesto dopuštati da nas brzina pregazi.
Način na koji radite bilo šta je način na koji radite sve. Naročito ukoliko redovno praktikujete jogu, istražujte je laganim tempom i posmatrajte šta se menja. Takođe, obratite pažnju na usporenost hrane ili novca, meditirajte u laganoj šetnji, a narednog puta kada budete vodili ljubav sa partnerom – možda je teško poverovati, ali ljudi zapravo odgovaraju na poruke i proveravaju Fejsbuk tokom ove aktivnosti – odvojite više vremena, usporite i uživajte kvalitetnije.
Preuzmite uzde! Krajnje je vreme, pre nego što vas ova brzina povede na vožnju koju zaista niste želeli!
Dina Fesl za JP
Izvor: doyouyoga.com
