Sigurno ste nekad čuli da čovek razočaran u ljubav kaže kako bi, da ima priliku, radije video svoju bivšu ljubav nesrećnu nego srećnu. Tek nekolicina stvari u životu je jednako traumatična kao raskid dugogodišnje veze ili braka, ali i pored toga, većina ljudi to uspe da preboli i nastavi normalan život.
Drugi ipak nisu tako sretni, pa postoje i slučajevi onih koji život provedu u oplakivanju bivše ljubavi ne pružajući sami sebi priliku za novu sreću. Svaki podsetnik na bivšeg partnera, bilo da je to pomen imena ili Facebook fotografija, mogu postati noževi koji mu se zabijaju u srce, izazivajući bes, tugu ili zameranje.
U novom istraživanju stručnjaci su otkrili kako to odbijanje tera neke ljude da se promene, a samim time i svoja budućnost kao i romantične izglede. Analizom odgovora na pitanje koje su lekcije naučili iz prošlih veza, otkrili su kako neki od njih misle da je odbijanje rezultat negativne istine o njima samima, percepcije njihove ličnosti koja je loša, što će im u budućnosti sabotirati svaku vezu. Neki od njih su shvatili da su delovali previše “očajnički”, drugi da su “preosetljivi”, treći pak “loši u komunikaciji”.
Dodatne studije su istražile posledice verovanja da je prekid veze izazvan njihovom velikom manom, a povezujući to ljubavno odbijanje sa svojom ličnošću bilo im je teško da zaborave prošlost i krenu dalje. Neki su izjavili da su oko sebe “podigli zidove” kako bi se zaštitili od bola u novim odnosima, dok su se drugi plašili da govore o tom odbijanju novom partneru, bojeći se da ne promeni mišljenje o njima, misleći kako imaju “emocionalni prtljag” (što pak pomaže da shvatimo kako neki ljudi skrivaju svoju ljubavnu prošlost, tretirajući je kao ožiljak).
Ljudi koji sumnjaju u to da su dobar romantični “ulov”, odnosno imaju komplekse vezane za svoj izgled, inteligenciju, sramežljivost ili nešto treće, imaju fiksiran stav verujući kako su te osobine nepromenljive. Upravo verovanje u sebe i percepcija sebe određuje i kako će reagovati na prekid veze – hoće li verovati da su sposobni naći nešto bolje i zaslužuju li nešto bolje.
To su potvrdili i u eksperimentu – podelili su ljude u dve grupe, od kojih jedni veruju kako su osobine njihove ličnosti nepromenljive, a drugi su bili oni koji veruju da se njihovo ponašanje korigira iskustvom, kao i da zavisi od osobe s kojom su. Pitali su ih da zamisle kako su ostavljeni od strane dugogodišnjeg partnera, dok su u drugom scenariju tražili da zamisle kako su upoznali nekog na žurci, osećajući hemiju – ali naknadno čuju kako ta osoba govori nekom drugom da im nisu privlačni.
Oni koji su verovali da su osobine njihove ličnosti nepromenljive znatno su tragičnije doživele oba scenarija, dok su oni u drugoj grupi to racionalizovali, uključivši obrambene mehanizme koji ih čuvaju od bola.
Izvor: express.hr
