Zen bašta predstavlja simboličan vrt, oazu mira i spokoja. Pesak se umetnički oblikuje svakodnevno da podseća na talase mora, ili na bilo koji način koji smiruje um.
Sam čin svakodnevnog uređivanja peska minijaturnim grabuljama ima ne samo estetsku funkciju, već i umnu – podstiče koncentraciju, jer postizanje savršenstva linija nije lako. U japanskim manastirima zen
bašte su se koristile za spokoj uma i uvođenje u meditaciju.
Vekovima Japanski Zen majstori prave bašte sa skladno uređenim kamenjem po belom pesku, kreirajući mirno utočište za razmišljanje i meditaciju.
Minijaturne Zen bašte oplemenjuju prostor u kome živite ili radite, i one su protivotrov za stresove savremenog života. One služe da istražujete snagu vaše prirode i duha, koji je po Zen učenju miran, koncentrisan, iskren i sposoban da se suoči sa životnim poteškoćama sa savršenom smirenošću.
Oni koji su koristili Zen bašte ističu da leči nesanicu i stres, kao i da su nakon petnaest minuta grabuljanja po pesku njihove misli usredsređene.
Osnovni elementi Zen bašte su pesak i kamenje. Čvrstina i postojanost kamenja je u suprotnosti sa fluidom peska, što pravi savršen balans, a to je jedan od osnovnih principa Zen filosofije. Izražava stalnost i promenljivost sveta. Pesak stvara jednostavnost i spokoj. Simbolizuje vodu, koja po istočnjačkom verovanju odnosi negativnu energiju. Potezima grabulje dobija se osećaj pokreta, talasa i vodenog toka. Kamen predstavlja večnost, stabilnost i nepromenjivost. U zavisnosti od toga kako je kamenje rasporedjeno po bašti menja se i njegova simbolika. Ono može biti ravno ili sa špicevima koji štrče na gore, postavljeno horizontalno ili vertikalno, pa tako predstavlja planine, ostrva, zemlju, drvo, metal, vatru, čak i ljude. Broj kamenja u bašti nije strogo određen, mada je povoljno da ih bude tri, pet ili sedam jer ti brojevi nose dobru energiju.
Mali Zen vrt vas ohrabruje da kreirate, ili se samo igrate. Vaše unutrašnje osećanje odražava se kroz šare koje pravite. Postizanje savršenih linija nije lako, to je kreativan i insirativan izazov. Um je veoma fleksibilan ako vežbamo fleksibilnost. Sposobnost da fleksibilno mislimo je korisna u običnom životu, i u potrazi za Zenom. Savremeni život je pun ometanja, i naš um nije sposoban da apsorbuje sve podatke koji ulaze u nas. Takođe ne koristimo moć sadašnjeg trenutka. Kada doručkujemo, razmišljamo o poslu; dok smo na poslu, razmišljamo o kući; kada stignemo kući, planiramo svoj vikend…
Koliko vremena trošimo skoncentrisani na trenutak u kom se nalazimo?! Koncentrisanjem na savršenu jednostavnost svog Zen vrta, treniramo svoj um da zaustavi haotične i zbrkane misli u našoj glavi. To je slično kao koncentrisanje na dah u meditaciji. Kroz meditaciju produbljujemo našu percepciju i pročišćavamo um.
Ideja Zen Bašte traje vekovima, tačnije od 6-tog veka. Prvobitno su to bile bašte velikih razmera, i pružale su mogućnost Budističkim sveštenicima da po njima šetaju. Izgled im se menjao vremenom, i tek u 13-tom veku su usvojeni principi bašte kakvu znamo danas. Njihov fizički oblik predstavlja Zen filosofiju, i podstiče samoispitivanje, duhovnu prefinjenost i prosvećenost. Prvobitno su nastale da pomognu meditaciji i učenju religioznih principa. Savremeno doba donelo je i nove promene, pa su se na zapadu pojavile bašte sa elementima koji odstupaju od ideje Zena, kao što su mostovi, lampioni, rasveta… Ako ima potrebe za takvim dodacima, trebalo bi da budu isključivo od prirodnih materijala.
Koncept Zen bašte je apsolutno minimalistički jer tu prostor treba da se oseti više nego da se gleda.
Izvor: Ivana Borić
