Gotovo polovina stanovnika Srbije ne jede voće i povrće svakog dana, dok svega osam odsto stanovništva jede pet ili više puta dnevno, pokazalo je istraživanje Eurostata.
Malo manje od 45 odsto stanovništva izjasnilo se da ne jede svakog dana voće ili povrće, dok je 47 odsto njih reklo da jedu jednom do četiri puta dnevno nešto od to dvoje.
U zemljama EU trećina stanovništva ne jede voće i povrće svakog dana, 33 odsto građana EU je svakodnevno konzumiralo voće ili povrće tokom 2019, dok je svega 12 odsto populacije jelo poželjnih pet porcija dnevno.
U proseku, 55 odsto stanovništva EU je reklo da jede voće ili povrće jednom do četiri puta dnevno.
Najzdravije se hrane Irci, jer je trećina stanovnika ove zemlje rekla da jede pet ili više puta u toku dana voće ili povrće. U Holandiji taj procenat je 30 odsto, Danskoj 23, a u Francuskoj 20 odsto.
Najmanje voća i povrća tokom 2019. u EU jeli su Rumuni, svega dva odsto stanovništva ove zemlje reklo je da najmanje pet puta dnevno konzumira neko voće ili povrće, nešto bolji su Bugari i Slovenci gde je isto to prijavilo tek pet odsto stanovništva, u Austriji je to šest odsto.
Ako se gleda po polovima, žene više jedu voće i povrće, 58 odsto žena u EU je reklo da jednom do četiri puta dnevno pojede nešto od voća ili povrća, u slučaju muškaraca to je 51 odsto.
Isto tako, pet ili više puta u toku dana voće ili povrće uzima 15 odsto žena i svega 10 odsto muškaraca.
Ukupno gledano muškarci češće “preskaču” svoje zdrave užine u potpunosti, njih 39 odsto je prijavilo da to radi, dok je kod žena taj procenat nešto manji – 27 odsto.
Da se podsetimo…
Zašto morate da jedete povrće i voće svaki dan?
Povrće i voće su dve stvari koje se ne mogu razdvojiti. Oba sadrže vitamine i minerale, kao i vlakna koja su telu potrebna svakodnevno. Neki važni vitamini i minerali sadržani u povrću i voću su vitamin A, vitamin C, vitamin E, magnezijum, cink, kalijum, fosfor i folna kiselina.
Ovi sastojci sigurno mogu zadovoljiti vaše nutritivne potrebe, koje su takođe korisne u prevenciji raznih bolesti. Na primer, kalijum u bananama može smanjiti visok krvni pritisak, rizik od gubitka koštane mase i sprečiti kamenje u bubregu. Vlakna u povrću i voću takođe igraju ulogu u prevenciji raznih bolesti kao što su bolesti srca, dijabetes, moždani udar i bolesti koje se odnose na probavni sistem. To je zato što vlakna mogu pomoći u snižavanju lošeg holesterola, kontrolisati nivo šećera u krvi, izgladiti vaš probavni sistem i učiniti vas sitijim kako se ne biste prejedali.
Izvor: Zdravaiprava
