Čir je bolest koja polako nestaje! Naime, lekari su ustanovili da se smanjuje broj obolelih od ulkusa na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Ako se na vreme postavi dijagnoza i uzima pravi lek, rizik da se bolest opet javi je sveden na minimum.
pixabay.com
Rano otkrivanje helikobakter pilori i nove terapije u poslednjih 20 godina dovele su do smanjenja broja pacijenata koji imaju čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Čir na dvanaestopalačnom crevu u 95 odsto slučajeva uzrokovan je delovanjem helikobater pilori, dokazale su naučne studije. Ali ako se sa terapijom počne na vreme, rizik da se čir ponovo javi je veoma mali, pa lekari zato kažu da je ovo bolest koja polako nestaje.
Profesor doktor Miodrag Krstić, gastroenetrolog u Kliničkom centru Srbije, objašnjava da je helikobater pilori kao i kod čira na dvanaestopalačnom crevu, uzročnik pojave čira na želucu, i to u čak 70 odsto slučajeva. Međutim iako se učestalost čira izazvanog helikobakterijom drastično smanjila zbog dobre terapije antibioticima, neželjena dejstva lekova na digestivni trakt i dalje su drugi njegov uzročnik i to kod 30 odsto pacijenta.
– Uzročnici su lekovi koji se najčešće i daju pacijentima: za saniranje posledica srčanih bolesti i šloga, kao što su aspirin, antiflamatorni i antiagregacioni lekovi, antikoagulansi, pa čak i nove generacije lekova za lečenje depresije – kaže dr Krstić – Jedan od najčešćih komplikacija koju oni mogu da izazovu je iznenadno krvarenje iz digestivnog trakta. Zato je važno da za svakog pacijenta proverimo faktore rizika i da li određeni lek može da izazove neželjena dejstva.
Simptomi koji ukazuju na prisutnost helikobater pilori u organizmu su dispepsija, bol i nelagodnost u gornjem delu trbuha ispod grudne kosti, zatim mučnina i neprijatan zadah iz usta. Čim se pojave ovi simptomi trebalo bi uraditi testove kako bi se na vreme krenulo sa odgovarajućom terapijom, i smanjio rizik da se čir pojavi na dvanaestopalačnom crevu ili želucu.
pixabay.com
– Prisustvo bakterije može da se otkrije pomoću invanzivnih i neinvanzivnih testova – objašnjava dr Krstić. – Invanzivni test podrazumeva gastroskopiju tokom koje se dolazi direktno do sluzokože želuca i uzimaju se uzorci. Neinvanzivni su izdisajni test i test iz stolice, i oni su pouzdani za dokazivanje prisustva bakterije, ali i njenog uspešnog izlečenja.
Iako su kod nas veoma popularni testovi iz krvi, doktor Krstić kaže da njih ne treba raditi jer su neprecizni i imaju nedozvoljeno visok procenat pogrešnih rezultata.
– Posebno ih ne treba koristiti u proceni uspešnosti lečenja helikobakter pilori, jer antitela ostaju pozitivna u krvi i do 10 godina posle uspešnog izlečenja. Ona predstavljaju imunološku memoriju ali ne govore o trenutnoj prisutnosti infekcije, i zbog ovoga vrlo često dolazi do nerazumevanja između lekara i pacijenata.
[su_quote id=“custom“]
BAKTERIJU IMA SVAKI DRUGI ČOVEK
Stručnjaci procenjuju da 50 odsto svetske populacije u sebi nosi helikobakteriju, na svu sreću ne razbole se svi. Tek svaki 20. zaraženi u nekom periodu života može da dobije čir dvanaestopalačnog creva ili želuca.
[/su_quote]
Izvor: www.novosti.rs