Sveta biljka antičkih Grka i Rimljana, ruta ili sedef deluje kao sedativ pa pomaže kod lupanja srca zbog trauma, a pomaže čak i kod histerije.
DOBRA ZA KAPILARE I PRITISAK
Zbog sastojaka koje sadrži, ruta ima široku lepezu lekovitog delovanja. Pravi se u obliku praška, čaja, ekstrakta i tinkture. U farmaciji se upotrebljava za pripremu galenskih preparata. Iz biljke se izdvaja sastojak rutin koji ima slično dejstvo kao vitamin P, odnosno citrin. Upotrebljava se kod povećane krtosti i propustljivosti kapilara, kod zakrčenja krvnih sudova i snižavanja krvnog pritiska.
Kao sedativ, ruta deluje kod histerije, nesvestica izazvanih psihičkim traumama, lupanja srca uzrokovanog nervozom. Narodna medicina ga preporučuje kao sredstvo za smirenje i za jačanje materice. Bez obzira na delotvornost sa upotrebom rute se ne sme preterivati. U većim količinama od one koju je stručnjak propisao postaje otrovna. Prilikom uzimanja većih doza, može da dovede do upale organa za varenje i crvenila na koži ako stoji duže vreme na njoj zgnječena. Trudnice ne bi smele da je koriste jer izaziva pobačaj.
U malim količinama je ukusan začin, koji se naročito koristi u proizvodnji vina i konjaka, a i u kozmetičkoj industriji.
KAKO PRIPREMITI ČAJ
Kod nervoze, lupanja srca uzrokovanog stresom i drugih uznemirujućih stanja efikasan je čaj od osušenih listića rute. Sipajte kašičicu rutvice u šolju i prelijte vrelom vodom, sačekajte pet minuta, procedite i pijte u malim gutljajima sa pauzama. Listiće rutvice možete da pomešate i sa lišćem matičnjaka, gloga ili valerijane u istoj srazmeri. Recimo, pola kašičice rute, a pola matičnjaka ili neke druge biljke. Čaj pripremite i pijte na isti način kao u prethodnom receptu. Smirujući efekat biće još bolji i brži.
KRASE JE ŽUTI CVETIĆI
Ruta (ruta graveolens) pleni božanstvenim žutim cvetićima razgranatim poput krošnje. Zbog izgleda u narodu je zovu sedef i sedefčić, ali i rutva, rutvica, pitoma ruta… Ovu višegodišnju grmoliku biljku lako je primetiti jer naraste do 60 i više santimetara. Posebno je privlačna pčelama zbog intenzivnog aromatičnog mirisa. Divlja ruta potiče iz jugoistočne Evrope, a lako se gaji i u baštama. Potrebno je izabrati toplo, sunčano mesto zaštićeno od vetra. Datira još iz antičkih vremena. Rimljani i Grci su je smatrali svetom biljkom, a koristili su je i kao lek i začin.
Pripremila: S. G.
