Mezoterapija je naučna metoda koju je prvi počeo da primenjuje francuski doktor Mišel Pistor 1952. godine, primetivši da su se kod pacijenta, kome je potkožno ubrizgan anestetik, ispravile bore i popravio kvalitet kože.
Francuska Akademija medicinskih nauka je 1987. uvrstila mezoterapiju u tradicionalnu medicinu i primenjivana je u neurologiji, traumatologiji, ginekologiji i dermatologiji. Kasnije je počela da se primenjuje i u estetskoj medicini. Danas postoji International Society of Mesotherapy koje čini 14 zemalja članica, među kojima su Francuska, Švajcarska, Engleska, Nemačka, SAD, a metoda se smatra jednom od najbezbednijih i najefikasnijih alternativa estetskoj hirurgiji.
SPREČAVA STARENJE KOŽE
Pomoću ovog metoda otklanja se celulit i lokalno masno tkivo (kao što su podbradak, masno tkivo oko struka, stomak…), tretiraju se bore, alopecija (lokalna i difuzna ćelavost), sprečava se prerano starenje kože i stvaranje prvih bora, kao i bolna stanja vezana za uklještenja živaca (išijas, diskus, bolovi u vratu) i koštano-zglobne i tetivne promene.
Mezoterapija je kutano i subkutano uvođenje koktela mikro injekcijama. Na ovaj način nema sistemske resorpcije, tj. dejstvo preparata se usko lokalizuje na tretiranu površinu koja može biti bilo koji deo tela. Efekti se postižu na dva načina: farmakološkim dejstvom preparata i fizičkom stimulacijom kože specifičnom tehnikom rada.
Lokalizovano dejstvo preparata isključuje neželjene efekte, posle tretmana ostaju tragovi iglica na tretiranim zonama, koji nestaju posle dva do tri sata. Pojava manjih modrica na mestima uboda se mora smatrati očekivanom pojavom, a ponekad zbog povećane produkcije kolagena dovode i do pobošljanja efekta. Bol tokom mezoterapije je individualan.
NEMA UPOTREBE HORMONA
Mezoterapijski rastvori ne sadrže nikakve hormonske komponente, već se sastoje od registrovanih supstanci u sterilnoj ampularnoj formi, čiju kombinaciju individualno određuje lekar koji izvodi intervenciju, u zavisnosti od celokupnog zdravstvenog stanja klijenta i stepena i rasprostranjenosti promena.
U većini stanja mezoterapija se mora ponavljati svakodnevno (npr. 3 do 5 dana u slučaju bolova u vratu ili 7 do 10 dana u slučaju periferne lezije n. facialisa). Ali dužina terapije zavisi od problematike svakog korisnika usluge ponaosob. Sastav rastvora za mezoterapiju bola se utvrđuje pojedinačno, za svakog korisnika usluge.
Mezoterapija bola može pomoći kod:
- Diskus hernije
- Išijasa
- Bolova u vratu
- Drugih uklještenja živaca sa trnjenjem ruku, šaka ili stopala
- Karpal tunela
- Bolova u leđima
- Bolova u ramenu i laktu
- Bolova u kolenu
- Bolova u tetivama
- Trigeminalnih neuralgija
- Teških migrena
- Periferne lezije n. facialisa (ličnog nerva), tzv. facijalis
- Hemifacijalnih spazama (grčeva jedne polovine lica)
Dr Gorica Đokić je pomoćnik direktora Klinike za psihijatrijske bolesti “Dr Laza Lazarević” u Beogradu. Od 2012. godine dr Đokić je ambasador Evropskog koledža za neuropsihofarmakologiju (ECNP) za Srbiju. Specijalista je neurologije i neuropsihofarmakolog. Stalni je sudski veštak u oblasti medicina (uža specijalnost neurologija). Dr Đokić je i sertifikovani mezoterapeut i edukator za nehirurške estetske, medicinske i anti-age procedure.
