Na Hipodromu, u gradskoj oazi zelenila, mira i tišine, samo konji jure. Oblak prašine povremeno se nadvije, začuje se zvuk kopita… U delu koji zovu Manjež, ograđenom, u krugu šeta dečak. On zapravo vodi svog mezimca. Potom ga strpljivo četka, u nadi da će ga na kraju časa jahati. Uporan je i stalno uzima kacigu. Na kraju sledi počasni krug. On je jedan od dvojice braće blizanaca koji već dugo idu na terapiju pomoću konja. Hipoterapija, terapija i aktivnost pomoću ovih plemenitih životinja, je za njih jedan vid oporavka.
– Terapija pomoću konja može se sprovoditi kroz fizikalni, defektološki, logopedski, socijalno-pedagoški tretman, psihoterapiju i radnu terapiju. Najčešći problemi zbog kojih dolaze deca, ali i stariji kod nas su cerebralna paraliza, mišićna distrofija, pareze, plegije, autizam, smetnje u intelektualnom razvoju, psihosocijalnom razvoju, Daunov sindrom i različiti poremećaji govora – kaže za portal Zdrava i prava Nevena Simić iz Udruženja “Potkovica”.
Ona objašnjava da terapija započinje tek nakon detaljne anamneze, pregleda i testiranja korisnika. Zatim je na redu terapijski tim koji na osnovu dobijenih podataka pravi induvidualan plan.
KOMPLEKSAN RAD TIMA STRUČNJAKA
Ona kaže i da bi se terapija pomoću konja izvodila na adekvatan način i dala rezultate, potrebna je izuzetno visoka doza stručnosti.
– Suština je da se stručnjaci bave problemima za koje su specijalizovani, samo koristeći konja kao medijum. Danas, na žalost, postoje različiti pokušalji improvizacija u Srbiji. Nemoguće je da fizioterapeut sprovodi hipoterapiju kod deteta sa autizmom, niti defektolog da radi fizikalni tretman kod cerebralne paralize, pa da očekujemo dobre rezultate. Da bi se ispoljili efekti terapije pored adekvatnog stručnjaka, neophodan je i kontinuitet terapije i dolasci jednom, dva puta, nedeljno. Uglavnom se prvo javlja popuštanje spazma, smanjenje mišićnog tonusa, popravljanje raspoloženja, bolja psihička uravnoteženost – navodi naša sagovornica.
Iako se ovaj oblik terapije kod nas aktivno radi poslednjih pet godina, postoje brojne zablude, nedoumice pa i zloupotrebe. Čuda se ne dešavaju, s obzirom na teška stanja koja se tretiraju, ali realno je očekivati poboljšanje opšteg kvaliteta života. Izlečenje je moguće kod nekih poremećaja govora, lakših motorno-funkcionalnih smetnji, razvojnih strahova…
– Interesovanje za terapiju i aktivnosti pomoću konja se povećava. Trebalo je dosta vremena da lekari kod nas spoznaju mogućnosti i počnu da je predlažu kao dodatni tretman. Često i sami roditelji tragajući za načinima kako da pomognu svom detetu, dođu do rezultata koji se još od 1952. godine postižu u svetu – priča Nevena Simić.
Inače, fizikalni tretman u sklopu terapije pomoću konja je prvi nastao i poznat je pod nazivom hipoterapija. Greškom se i svi drugi oblici tretmana (defektološki, logopedski, psihosocijalni, radna i psihoterapija) zovu tako. Hipoterapija je, zaključuje naša sagovornica, samo jedan deo medicinskih akitivnosti pomoću konja.
LJUBAV NA PRVI POGLED
Za većinu dece dolazak na terapiju je prvi susret sa konjem. Neka su oduševljena i žele odmah na konja. Neka su uplašena.
Kod prvih se zato odmah radi na razvoju strpljenja, a kod drugih na prevazilaženju straha.
– Adaptaciona faza je veoma važna, tada se dete navikava i na tim i na konja i na novi prostor. Deci sa razvojnim problemima toliko novog iskustva obično ne prija, zato se oni postepeno uvode u sve aktivnosti. Ova faza je i najteža, jer ih nije lako pridobiti, ali uz manje ili nešto više vremena se adaptiraju i ovo im postaje veoma prijatan tretman na koji rado dolaze. Neretko adaptacija prolazi veoma lako, jer se između deteta i konja stvara “ljubav na prvi pogled” – pojašnjava Nevena Simić.
Da bi se stvorio terapijski konj neophodan je adekvatan izbor, i to u odnosu na starost, zrelost, fizičku građu, kvalitet pokreta i karakter konja, a potom se obavlja višegodišnji trening obuke.
Saradnjom licenciranih terapeuta i stručnjaka iz sveta konjarstva odabiraju se i obučavaju konji za ovaj oblik terapije.
Na fizičkom planu, hipoterapija utiče na normalizaciju mišićnog tonusa, jačanje mišićne snage, povećanje obima pokreta, smanjenje stereotipnih pokreta, držanja tela, poboljšanje koordinacije i ravnoteže, simetrije pokreta.
Osnova terapijskog učinka hipoterapije je trodimenzionalno kretanje konjskih leđa gde se pri frekvenciji od 50-60 koraka u minuti na jahača prenese od 90 do 110 impulsa (što je jednako ritmu ljudskog hoda) koji se pri pravilnom položaju jahača prenose od karlice na trup, te posredno na celo telo i predstavljaju fiziološki trening.
Udruženje “Potkovica” je neprofitno, nevladino, udruženje koje se bavi terapijom i aktivnostima pomoću konja, habilitacijom i rehabilitacijom osoba sa invaliditetom.
Udruženje su osnovali 2011. godine u Beogradu voditelji programa terapije i aktivnosti pomoću konja, stručno osposobljeni na osnovu programa akreditovanog u Ministarstvu rada i socijalne politike. Početnu edukaciju nadogradili su dvogodišnjom specijalizacijom u Sloveniji na osnovu koje su dobili evropske licence za rad.
U svakodnevnom izvođenju tretmana prisutan je i veliki broj volontera. Pored izabranih saradnika, tu su i konji. Izvođenje programa je u saradnji sa konjičkim klubom “Potkovica”. Cilj udruženja je unapređenje kvaliteta života korisnika, kao i ispunjavanje humanitarnih ideja kroz izvođenje terapije pomoću konja, informisanje, savetovanje i druženje.
Autor: Mariota Vlaisavljević