Čovek nije najviše zdravstveno ugrožen bolestima. Naučnici tvrde da su najveći zdravstveni problemi čovečanstva gojaznost, neuhranjenost i klimatske promene.U toj borbi ljudima ponestaje vremena.
Prema sadašnjim proračunima, do 2050. godine ukupna tražnja za hranom i hranom za životinje biće povećana za 50, odnosno 70 odsto, uz dalje alarmantne posledice, poput izumiranja vrsta, krčenja šuma i ubrzavanja klimatskih promena.
U istraživanju, objavljenom u naučnom časopisu “Lanset”, naučnici navode da gojaznost, neuhranjenost i klimatske promene čine globalni sindrom, odnosno da su najveća pretnja ljudskom zdravlju, i izazov za čovečanstvo.
I gojaznost i neuhranjenost su posledica nezdravih i nepravednih sistema, koji su fokusirani samo na ekonomsku dobit i rast, dok se ignorišu negativne posledice po zdravlje, navode istraživači.
Klimatske promene su takođe posledica ekonomske zarade i moći, a na štetu životne sredine.
Iz oblasti prehrambene industrije odmah su stigle reakcije na naučne navode, koje odbacuju bilo kakvu odgovornost. Oni smatraju da “samo osobe sa najekstremnijim stavovima” mogu verovati da bi kažnjavanje ove industrije pomoglo u poboljšanju ishrane.
Posebno su se prozvanom osetile Britanska federacija za hranu i piće i Međunarodni savet udruženja proizvođača napitaka iz Vašingtona i Koka-Kola.
Naučnici odgovaraju da ne pokušavaju da izostave prehrambenu industriju iz života ljudi, ali smatraju da ona “treba da postoji na drugačiji način”.
Izvor: Srna
