U Srbiji od multiple skleroze boluje više od 7000 ljudi. Bolest je teška, neizlečiva i uglavnom napada mlade ljude. Oboleli u Srbiji sa nestrpljenjem iščekuju da im postane dostupna savremenija i efikasnija terapija.
Multipla skleroza je podmukla bolest, a njen tok nepredvidiv. Simptomi se javljaju i nestaju na neočekivan način, a jednako nepredvidivo smenjuju se faze pogoršanja i smirivanja bolesti. Broj obolelih od MS-a u Srbiji je u porastu. Najčešće se javlja između 20. i 40. godine života, ali se može manifestovati i u bilo kom drugom životnom periodu. Žene oboljevaju tri puta češće od muškaraca.
Pravovremena dijagnostika i rano započinjanje terapije, ključni su za svakog pacijenta. Međutim, dijagnozu multiple skleroze nije lako postavitii i nekada se na nju čekalo više od 5 godina.
“Za multiplu sklerozu se kaže da je “najveći imitator“ u neurologiji i da ne postoji apsolutno specifičan i senzitivan dijagnostički test za ovu bolest, pa je pre postavljanja dijagnoze neophodno da se isključe sve alternative, među kojima je, između ostalih, posebno značajna odnedavno definisana nova autoimunska demijelinizaciona bolest centralnog nervnog sistema (CNS) neuromijelitisoptika. Danas se u MS centrima u Srbiji, dijagnoza postavlja u skladu sa svetski prihvaćenim kriterijumima 2 meseca od uspostavljanja kontakta pacijenta sa lekarom”, objašnjava prof. dr Jelena Drulović, načelnica Odeljenja za imunski posredovane bolesti CNS-a Klinike za neurologiju u KCS.
Dijagnoza se postavlja na osnovu detaljnog razmatranja kliničke slike i nalaza dopunskih pregleda, pre svega magnetne rezonancije glave i kičmene moždine, i analize cerebrospinalne tečnosti (likvora). A koji su to najčešći simptomi ove teške bolesti?
“Najčešće se javlja pad oštrine vida na jednom ili ređe oba oka, trnjenje lica, trupa ili delova ruku i nogu, zatim slabost ruku i nogu, podrhtavanje ruku, vrtoglavica, otežan hod. Pored toga, poremećaji funkcije mokraćne bešike i creva, poremećaji seksualnih funkcija, bolovi i zamor, takođe su često prisutne manifestacije koje znatno doprinose onesposobljenosti kod osoba sa ovom bolešću. Poslednjih godina utvrđena je i česta pojava kognitivnih smetnji poput poremećaja pažnje i pamćenja, a takođe i psihijatrijski poremećaji, kao što su depresivnost i anksioznost”, kaže prof. dr Jelena Drulović, neurolog.
Ključni segment lečenja ove teške bolesti, danas se sastoji u što ranijoj i kontinuiranoj primeni lekova koji modifikuju prirodni tok bolesti – DMT (engl. “disease modifying therapy”, DMT) koja se u svetu primenjuje od 1995. godine.
“Tretman multiple skleroze čini: terapija relapsa, primena lekova koji modifikuju njen prirodni tok – DMT i simptomatska terapija. Prva DMT koja je primenjivana u lečenju multiple skleroze je bio interferon beta 1b, a danas je 14 ovakvih lekova koji se primenjuju u svetu i njihov broj se stalno uvećava. Važno je reći da je terapija multiple skleroze individualizovana, lekovi nisu jednako efektivni i bezbedni kod različitih osoba sa MS-om, pa otuda potreba za novim lekovima. Lekovi koji se danas primenjuju u svetu mogu se najgrublje podeliti na umereno efektivne i visoko efektivne. Svi oni se primenjuju u lečenju relapsno remitentne forme MS-a, a samo lek okrelizumab od pre godinu dana, u lečenju primarno progresivne multiple skleroze”, kaže prof. dr Jelena Drulović.
Nove DMT terapije usporavaju progresiju bolesti, smanjuju učestalost pogoršanja za oko 60 odsto i značajno podižu kvalitet života obolelih što je jako važno jer multipla skleroza tokom vremena ima tendenciju akumulacije onesposobljenosti, pa se pacijenti godinama bore sa različitim problemima vezanim za fizičko, mentalno i socijalno zdravlje. Ako znamo da bolest najčešće pogađa mlade ljude u najproduktivnijem životnom periodu, onda je jasno koliko je pitanje kvaliteta života važno.
“U Srbiji je primena jednog broja DMT lekova omogućena od 2005. godine za ograničeni broj bolesnika koji se do danas postepeno uvećavao. Nijedan od oralnih lekova i onih visoke efektivnosti za sada nisu dostupni, ali Ministarstvo zdravlja i RFZO čine napore da sistemski reše pitanje uvođenja inovativnih lekova u Srbiji i verujemo da će se uskoro naći mogućnost da se unapredi tretman obolelih od MS-a. Bilo bi to korisno za društvo u celini, jer bi omogućilo mladim pacijentima da budu profesionalno aktivni, da vode kvalitetan porodični život, čime bi se značajno umanjili troškovi i opterećenje društva ovom bolešću”, ističe prof. dr Jelena Drulović.
Multipla skleroza je praćena i brojnim pridruženim bolestima koje dodatno komplikuju stanje obolelog. Zato je u centrima u Srbiji pristup lečenju multidisciplinaran i uključuje neurologe, fizijatre, psihijatre, psihologe, lekare drugih specijalnosti, kao i medicinske sestre. Ovde spadaju i tretmani relapsa i simptomatska terapija, kao i neurorehabilitacija, koje se sporovode pravovremeno i na savremen način.
Autor: Aleksandra Gazivoda
