U nekom trenutku čovek malo uspori kako bi se osvrnuo iza sebe i sagledao šta je postigao. Da li ima nešto što je želeo da uradi, a nije. Za mnoge žene četrdesete su godine promena, a tako je bilo i kod naše sagovornice. Do tog trenutka hodala je kroz život sa glavom iznad oblaka, pokušavajući da dotakne zvezde, a onda je shvatila da ipak postoji želja koja je veća od tog svemira. Ta želja je bila da se ostvari kao majka.
Ipak, promena koju je Vesna doživela nije bila nešto što je očekivala. Zapravo, dogodila se životno važna situacija jer je Vesna baš na 39. rođendan napipala promenu na dojci koja će joj izmeniti život. Ovo je priča o njenoj borbi, putu i spoznaji, bolesti i ozdravljenju. Ovo je njena priča, 12 godina kasnije, priča koja govori da postoji kvalitetan i sadržajan život posle uspostavljanja dijagnoze i primene terapije, život za koji se vredelo boriti.
POMOĆ I PODRŠKA
Vesna je danas predsednica Ženskog centra „Milica“ koji je osnovala 2010.godine. U okviru njega funkcioniše Dnevni centar za pomoć i podršku obolelima od raka i njihovim porodicama. Svesrdno pomaže na svim poljima ženama koje prolaze kroz bolest, zalaže se za kvalitetne uslove lečenja i prevencije, trudi se da se glas pacijenata čuje. Idejni je tvorac kampanje koja promoviše važnost preventivnih pregleda i zdravog načina života a koja se od 2015. godine realizuje u preko 20 gradova Srbije pod sloganom “Daj pedalu raku”.
Ovog marta su brend Pantene, Ženski centar “Milica” uz podršku kompanije Delez Srbija pokrenuli kampanju “Daj snagu”.
“Želimo da osnažimo žene obolele od raka dojke koje su u procesu hemioterapije izgubile kosu. Prema mom iskustvu, ovaj gubitak kod žena spada u jedan od najtežih i najemotivnijih trenutaka dok prolaze kroz lečenje. To je trenutak kada borba sa rakom postaje vidljiva okolini, ali i njima, trenutak kada shvataju da se rak ne dešava nekom drugom. Tada im je potrebna velika snaga da nastave borbu”, kaže Vesna u ispovesti za portal “Zdrava i prava”.
LIČNA BORBA
Vesna je danas u prilici da može da pomogne drugima. Borba koju je prošla nije bila laka. Najteže je što ne poznajete “neprijatelja” ne znate kako se treba boriti, kakav je tok lečenja,kakav je život posle lečenja.Kada je napipala promenu ceo svet joj se okrenuo naglavačke.
“Usledili su pregled…ultrazvuk, potom mamograf,zatim je usledio onkolog, sve vreme ćutanje. Svi su se nadali da nije rak, neki su i garantovali, valjda zbog nade sa kojom sam ih gledala. Predložena mi je operacija pošto je promena bila veća. Hirurg mi je nekako ulivao poverenje, pogledao me je i nacrtavši oko promene cvet rekao “Ne brini, i ukoliko bude maligno skidamo samo ovaj deo” To je bilo dovoljno da se ne bojim. Da budem delimično smirena i da ne gubim nadu. Operacija je usledila tek u februaru i za taj sam se termin morala boriti jer mi je puls pred operaciju bio izuzetno mali (38) ali taj rizik sam morala da prihvatim”.
Tokom intervencije Vesna se zapravo suočila sa pravom dijagnozom jer se probudila ranije nego što je trebalo, taman da čuje rečenicu koju će pamtiti ceo život:
“Stigli su rezultati doktore, tumor je maligni. Šteta, tako je mlada žena”.
Ali to nije bilo toliko strašno u poređenju sa onim što može da vam uradi pogrešna informacija.
Vesna kaže da je posle operacije mislila da je završila sa lečenjem i da je izbegla onu sliku koju svako od nas ima kada zamisli osobu obolelu od raka, ženu ispijenu, bez kose, sa povezanom maramom.. ali nije..
“Odlično, rak je hormonski, dobre su vam šanse, imaćete hemio, zračnu, hormonsku terapiju. Dajem vam 10 godina, ali ko zna, nauka napreduje. Terapije traju pet godinai da ne zaboravim, ne smete ostati trudni,prosto rečeno rak vam se „hrani“ ženskim hormonima, nenikada, ni posle terapija”, bilo je sledeće saznanje sa kojim se susrela u trenutku kada treba da se upusti u borbu za život.
TRENUTAK KADA VREME STANE
Tada je, priznaje Vesna, sve stalo. Život, vreme, sve.
“To nije bila promena koju sam želela, to nije bio život kojem sam se nadala”.
“Reči kao olovo ispaljene u srce i dušu ubile su svaku nadu i volju da se borim. Nisam plakala, kukala sam na glas, duša mi se raspadala na deliće i napustala me kroz suze, kroz dah, kroz jauk…tada sam umrla. Ali, kao što kažu – Bog kad nam zatvori vrata otvori nam prozor, samo treba skrenuti pogled ka njemu. Moj prozor bio je drugi onkolog i saznanje da informacija kojom mi je pucano u dušu nije tačna informacija. Istina je da se posle lečenja od raka dojke možete ostvariti i kao majka. Nema lepše nade od one što je nikla iz tuge i nema lepših snova od onih što ih rađa bol. Tada sam odlučila da niko, ali baš niko neće u mom životu odlučivati koliko ću trajati i šta neću doživetijer život nema garancije. Tog trenutka sam uzela život u sopstvene ruke i krenula napred. Da li je bilo lako? Ne, nije ali je vredelo”, kaže naša sagovornica.
Ono što je shvatila tokom lečenja je koliko je važno otkriti rak na vreme, koliko je važna dobra terapija, koliko je vredna tačna informacija i koliko je važna podrška. Jedan od težih trenutaka u kome je shvatila koliko je podrška važna jeste trenutak gubitka kose. To je trenutak kada borba sa rakom postaje vidljiva okolini, ali i ženama koje se bore, trenutak kada shvataju da se rak ne dešava nekom drugom. Tada je potrebna velika snaga da nastavite borbu dostojanstveno.
“Ja sam mislila da sam spremna za to, pripremala sam se, skratila sam kosu. Ali kada svuda po tebi počinje da pada kosa i imaš osećaj kao da se raspadaš shvatiš daniko za to nikadane može da bude spreman.Tada imate pravo da se još jednom isplačete onako od srca kao žena. A sutra? Sutra se ošišate na “opasno”, stavite periku i krenete da menjate život”, poručila je ova vedra žena.
O kampanji “Daj snagu”
“Ove godine su brend Pantene, moje dame iz Ženskog centra “Milica”, uz podršku kompanije Delez Srbija, pokrenuli kampanju „Daj snagu“. Kampanja je usmerena na osnaživanje žena obolelih od raka dojke, koje su u procesu hemioterapije izgubile kosu, a koje će moći da se prijave za dobijanje perika od prirodne kose”, priča Vesna.
Prema njenom iskustvu, gubitak kose kod žena spada u jedan od najtežih i najemotivnijih trenutaka dok prolaze kroz hemoterapije. To je trenutak kada borba sa rakom postaje vidljiva okolini, ali i njima, trenutak kada shvataju da se rak ne dešava nekom drugom. Tada im je potrebna velika snaga da nastave borbu.
Srbija je posmrtnostiodraka dojke koji je inače izlečiv preko 90% ako se otkrije na vreme,druga u Evropi. Ovu statistiku možemo promeniti ako obezbedimo kvalitetne uslove za preventivne preglede, (aparate i stručnjake), kao i njihovu dostupnost svakoj ženi u Srbiji. Moramo imati kvalitetno lečenje ali i edukaciju žena koju treba sprovoditi kontinuirano započevšikroz školski sistem. Danas je najlakše okriviti žene koje su izgubile bitku sa rakom da je razlog to što nisu stigle na vreme. Pitam Vas ko ih uči kada je to vreme? Zato moramo svi da damo svoj doprinos u ovoj borbi počevši od države, institucija, lekara, nas lično.
.
Izvor: Zdravaiprava
