Što je hrana obojenija i tamnija, to sadrži više antioksidanata. Poznato je da ljubičasto voće i povrće – cvekla, crveni luk i kupus, šljiva, patlidžan, smokva, grožđe, borovnice i kupine smanjuju upalne procese i oksidativni stres u organizmu, a to znači da neutrališu štetno delovanje slobodnih radikala. A danas znamo da su upravo upalni procesi glavni okidači za nastanak najtežih oboljenja, poput raka. Zato neka na vašem stolu što češće bude – ljubičasto.
Ljubičasto voće i povrće su zaštitnici kardiovaskularnog zdravlja i sistema za varenje, a doprinose i mladolikom izgledu i vitalnosti organizma. Štite od demencije i čuvaju zdravlje kože i jetre. Učestalom konzumacijom tamnog voća i povrća smanjićete rizik od hipertenzije, povišenog holesterola, gojaznosti, srčanih oboljenja i dijabetesa.
Evo koje ljubičasto voće i povrće treba što češće da jedete:
Cvekla
Intenzivna crvenoljubičasta boja ovog korena ukazuje na obilje betalaina, koji ima antioksidativna i protivupalna svojstva. Ishrana bogata cvekolm smanjuje rizik od hipertenzije, raka i problema sa varenjem.
Ovo korenasto povrće, pravi predstavnik zdravih ljubičastih namirnica, pruža obilje energije zahvaljujući ugljenim hidratima, belančevinama i zdravim masnoćama koje sadrži, stoga je jako dobar izbor za sportiste koji se izlažu većim fizičkim naporima. Cvekla obiluje i vitaminima A, B1, B2, B6, B12 i C i mineralima kao što su fosfor, kalcijum, gvožđe, mangan, jod, bakar i kobalt. Konzumacijom 100 g cvekle u organizam ćete uneti 42 kalorije.
Crveni luk
Luk koji će vas odmah na prvu osvojiti sjajnom korom ljubičaste boje, idealan je izbor za salate. Sadrži oko 39 kalorija, ugljene hidrate, belančevine, zdrave masnoće, fosfor, kalcijum, gvožđe, te vitamine B i C. Manji ljubičasti luk sadrži devet odsto ukupne dnevno preporučene količine vitamina C, koji je važan za formiranje kolagena i imunitet. Zadovoljava i pet odsto dnevnih potreba za mineralom manganom, koji je jako važan za zdravekosti i metabolizam.
Crveni kupus
Kupus koji nazivamo crvenim zapravo je – ljubičast. Ova ljubičasto povrće idealna je za očuvanje dobre linije – sadrži svega 22 kalorije. Osim belančevina, ugljenih hidrata i vlakana, crveni kupus sadrži i vitamine A, K i C, antioksidanse koji smanjuju rizik od: očnih bolesti, osteoporoze, raka, srčanog udara, dijabetesa.
Šljiva
Šljive pomažu kod oboljenja i detoksikacije jetre, krvi i celokupnog organizma. Potrebno je od osam do 22 komada svežih šljiva. Odlične su kod bolova u grlu i angine, kao i u lečenju raznih kožnih osipa i zaceljivanju rana. Idealna je hrana u raznim dijetama, pogotovo kod oboljenja bubrega, gihta, reumatizma, bolesti jetre, kod fizičkog i mentalnog umora i smanjenog apetita. U narodnoj medicini koristi se i smola iz stabla šljive koja se rastopi ili kuva zajedno s listom u vinu i koristi kod kamenja u žuči.
Patlidžan
Plavi patlidžan bogat je mnogim nutrijentima, pa tako sadrži belančevine, vitamine A, B1, B2, B6 i C, kalijum, magnezijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, bakar, cink. Zahvaljujući obilju kalijuma, patlidžan deluje kao prirodni diuretik. Bogat je vlaknima stoga ga stručnjaci preporučuju i kao zaštitu od raka debelog creva. Dobar je izbor i za sve oni koji žele da smršaju. Konzumiranjem patlidžana poboljšaćete mentalne sposobnosti, ublažiti anemiju, smanjiti rizik od srčanih oboljenja, očuvati zdravlje kostiju zahvaljujući bogatstvu kalcijuma i gvožđa. S obzirom na to da je bogat izvor antioksidanata, patlidžan smanjuje rizik od karcinoma. Zahvaljujući obilju vlakana, a malom udelu ugljenih hidrata, patlidžan dovodi u ravnotežu nivo šećera u krvi, zbog čega se preporučuje i dijabetičarima.
Grožđe
Osim što osvežava, grožđe predstavlja lek za čišćenje krvi, regulisanje varenja, uklanjanje masnih naslaga, lečenje upalnih procesa, kao i za uklanjanje reumatskih tegoba i kožnih alergija. Grožđe, u deluje kao prirodni tonik organizma, usporava starenje, odnosno sprečava demenciju i degenerativne očne bolesti. Ne sadrži holesterol, ali utiče na stvaranje dobrog holesterola HDL. Zbog toga se grožđe posebno preporučuje deci, starijim osobama, rekonvalescentima, praktično svima, osim dijabetičarima, koji ovu voćku moraju pažljivo da koriste.
Borovnice
Njihova ljubičasta boja ukazuje na to da sadrže antocijanine koji štite od moždanog udara, raka i drugih teških oboljenja. Jedna šoljica ovog bobičastog voća sadrži 81 kaloriju i 4 g vlakana. Borovnice su bogate i vitaminima B2, C i E. Borovnice čiste urinarni trakt, štite od Alchajmerove bolesti, podsitiču rad creva, poboljšavaju vid, olakšavaju disajne probleme, snižavaju holesterol, deluju lekovito kod gihta, osteoartritisa i tegoba uzrokovanih Ešerihijom koli. Sadrže i elaginsku kiselinu, koja ima snažan učinak protiv raka jer usporava širenje i rast ćelija kancera.
Smokve
Smokve povoljno deluju na zdravlje celog organizma, uključujući očuvanje zdravlja probavnog sistema, srca i krvnih sudova, a pomažu i u regulaciji nivoa šećera u krvi. Od davnina su smokve dio „kućne apoteke” kada govorimo o rešavanju problema konstipacije. S obzirom na bogati sadržaj vlakana, smokve omekšavaju stolicu, pa olakšavaju njen prolaz kroz probavnu cev što opravdava njihovu ulogu u rešavanju problema zatvora. Smokve deluju pozitivno i na krvni pritisak te nivoe masnoće u krvi, što znači da redovna konzumacija smokvi smanjuje rizik od razvoja različitih kardiovaskularih bolesti.
Kupine
Kupine se u narodnoj medicini koriste vekovima, o čemu svedoče mnogi zapisi. Gotovo svi delovi ove biljke imaju lekovito dejstvo. Kupine su, pre svega, bogate gvožđem u organskom obliku, te se zato posebno preporučuju osobama koje pate od anemije, deci, trudnicama, dojiljama.
Izvor: Zdravaiprava