Ako pitate istinske zaljubljenike u knjige, čitanje ima isceliteljske moći i nikako se ne može nazvati „običnim hobijem“ i lakom razonodom. Bez obzira na to da li je u pitanju neko klasično književno delo ili popularna beletristika, knjigoljupci širom sveta svakoga dana uranjaju u svet književnosti.
Ukoliko vam se bar jednom desilo da ne možete da ispustite knjigu iz ruku ili ste se zbog književnog junaka osmelili na neki postupak ili odluku – čestitamo, otkrili ste dejstvo biblioterapije. Da li je čitanje zaista dobro za dušu i kako knjige leče?
Kada čitamo, uvek naučimo nešto novo
Sa prvim slovima koja naučimo u detinjstvu postaje nam jasno da je čitanje put do novih saznanja. Najpre savladavamo nove reči, usvajamo pojmove, a potom malo ozbiljnije učimo o istoriji, geografskim odrednicama i bitnim otkrićima čovečanstva.
Kao izvor pouzdanih i proverenih informacija, knjige nam pomažu da upoznamo svet u kome živimo, da bolje razumemo ljude i pronađemo svoje mesto pod suncem. Zbog toga je čitanje siguran način da proširimo svoje znanje o nečemu, istražimo nepoznate naučne oblasti i druge kulture.
Zahvaljujući umetnosti prevođenja, danas imamo mogućnost da otkrivamo književnost dalekih naroda i tako kroz knjige upoznamo zemlje koje možda nikada nećemo videti u stvarnom životu. Ako je prevod knjige dobar, vrata znanja su nam širom otvorena.
Posebna edukativna dimenzija čitanja otkriva se upravo na planu učenja novog jezika. Ukoliko želimo da tečno govorimo španski, ruski ili engleski jezik, veoma je važno da stalno čitamo literaturu na tim jezicima. Takođe, za kvalitetan prevod i razumevanje prirode nekog jezika čitanje je od suštinskog značaja. Čitanjem knjiga zapravo upoznajemo vrhunski književni stil i tako mnogo lakše učimo leksiku i usvajamo uobičajene fraze.
Čitanje nam omogućava da pobegnemo u drugi svet
Ima li lepšeg osećaja od onog kada pronađemo „knjigu koja nas ne pušta“? Iako izgleda kao da sve vreme zapravo ne radimo ništa – jednostavna radnja kao što je držanje knjige u rukama je zapravo besplatna karta za moćno putovanje i čudesno iskustvo.
Kada čitamo dobru knjigu, ne brinemo o svom životu, ne razmišljamo o problemima. U središtu naših misli su likovi – šta se njima događa i šta će im se tek dogoditi, koje su njihove brige i nedaće i kako ih prevazilaze. Zbog toga postajemo deo njihovog sveta, bilo da su u pitanju realistički romani koji opisuju život ruskih kmetova, naučnofantastične priče o dečaku sa magičnim moćima ili neka potresna ljubavna drama iz viktorijanske ere.
Nesvakidašnji beg u drugi svet, drugi prostor i vreme može poslužiti kao korisno izmeštanje iz svakodnevice i svojevrsna antistres terapija. Nakon ovakvih „iskradanja“ postaje nam mnogo lakše da se suočimo sa sopstvenim brigama i pronađemo jednostavnije rešenje za problem koji nas muči.
Kada čitamo – učimo o sebi
Vođenje dnevnika čitanja i zapisivanje omiljenih citata iz knjiga je dobar način da povratak iz imaginarnog sveta postane životna lekcija. Čitanjem možemo doći do brojnih samospoznaja – nekad će nas dirnuti rečenica koju izgovara glavni junak, nekad će njegov postupak biti pokretač za naša dela.
Ne moramo čitati delo popularne psihologije da bismo odabrali, primera radi, put u svojoj karijeri. Nekad na stranicama krimi romana možemo da saznamo nove sitnice o sebi. Možda je to sposobnost opažanja detalja ili novootkriveno interesovanje za detektivsku profesiju. Čitajući o tuđim afinitetima, postupcima i životnim sudbinama otkrivamo sopstvene želje, motive i ideje-vodilje. Kada bolje poznajemo sebe, onda imamo i veću moć da kreiramo život kakav želimo i provodimo svoje vreme na najkvalitetniji način.
Kada čitamo – možemo mnogo naučiti o drugim ljudima
Nisu samo saznanja o sopstvenoj ličnosti ono što nam je potrebno da bismo živeli skladan život. Čovek je društveno biće, pa je tako razumevanje osnovnih pravila zajednice u kojoj živi i te kako važno za snalaženje u društvu. Čitajući o sopstvenoj naciji, kulturi, običajima i istoriji učimo o sebi i o ljudima kojima smo okruženi. Ova su znanja dragocena, jer pomažu da bolje shvatimo tuđe postupke i ideje.
Osim toga čitanje o drugim kulturama i narodima ruši sve barijere između ljudi. Postajemo otvoreniji za razlike i drugačije svetove. Možda je ovo najslikovitiji primer opštepoznate fraze da čitanje širi naše vidike.
Zapravo, knjige su prvo mesto na kom naučimo da ispoljavamo empatiju. Kada čitamo dobar roman ili memoare, posmatramo svet očima glavnog junaka. Čujemo, vidimo i osećamo kakav je život iz “njegovih cipela”, odnosno iz perspektive drugog čoveka. Na izvestan način svaka knjiga predstavlja “moralno igralište” na kom učimo o sebi i drugima, ali iz ugla koji se mnogo razlikuje od našeg.
Uranjanje u svet književnog dela omogućava nam da razvijemo empatiju prema liku kog bismo u stvarnom životu lako mogli obeležiti nekim stereotipom. Ogledanje života u umetnosti nam pomaže da shvatimo da u život nije sve uvek “crno-belo” kao što želimo da verujemo.
Čitanje razvija našu maštu
Kada smo bili deca, bilo je lako i jednostavno „raširiti krila mašte“, sanjariti i izmišljati nove ideje. Mašta može svašta, zar ne? Međutim, sa odrastanjem kao da se taj „sanjalački instinkt“ u nama postepeno gasi, sve dok ne postane gotovo pa neprimereno reći da o nečemu maštamo i sanjamo. Deo sazrevanja i odrastanja je suočavanje sa stvarnošću, a ne sanjarenje, zar ne?
Međutim, čak i u odraslom dobu mašta nam može pomoći da konkretizujemo svoje ciljeve, vizuelizujemo želje i primenimo potrebne korake za njihovo ostvarenje. Pored ove “praktične” strane maštanja, tu je i ona od koje, naizgled, nemamo koristi – povezivanje sa detetom u nama. Kada čitamo, mašta stvarno dobija krila, jer vidimo u glavi čitavu priču, uživljavamo se i preživljavamo. Na taj način stupamo u dodir sa onom dečjom otvorenošću i radoznalošću koju smo zapostavili ili zanemarili.
Knjige nam pomažu da usporimo
Kada se ponovo povežemo sa detetom u sebi, radoznalo upijamo zanimljive informacije o nekim drugačijim svetovima i ljudima – konačno, čitanje nas podseti da usporimo. Kao jedan od retkih “korisnih alata” u brzom modernom društvu, knjiga nas uči da bolje i sa više pažnje i koncentracije opažamo svet u kome živimo.
Čitanje je, u stvari, vežbanje trajne pažnje. Kada čitamo poeziju čujemo muziku i ritam, tumačimo stilske figure. U prozi smo fokusirani na izbor reči, strukturu i sklop rečenice. Prema tome, čitajući učimo da primećujemo, da budemo strpljiviji i svesniji.
Na kraju, upravo u razvijanju svesti i samosvesti skriva se tajna sreće i postizanja unutrašnjeg mira. Čitanje je lekovito za dušu i siguran put do ostvarenja bogatog i smislenog života.
Autor: Srbijanka Stanković
