Hrana zaista čoveka može učiniti srećnim. Nema tu mnogo tajni, radi se o hemiji! Naime, cela priča o “srećnim namirnicama” vrti se oko četiri hemijski važne materije za naš mozak – endorfinu, serotoninu, gama-aminobuternoj kiselini i kateholaminima. Kada su oni u dovoljnoj količini prisutni u našem mozgu mi se osećamo odlično. Tada smo puni energije i optimizma. Međutim, kada nam nešto od njih zafali, “sreća se topi”.
SREĆNI, ENERGIČNI I SMIRENI
Zanimljivo je da pravilnim izborom hrane možemo da utičemo na prisustvo ovih važnih materija i tako popravimo raspoloženje. U to nas uverava i nutricionista – dijetetičar Jovana Srejić.
– Određene namirnice regulišu hemiju mozga i pomažu nam da ostanemo srećni, energični i smireni – kaže Jovana Srejić.
Kako nam ona objašnjava, kada nam nedostaje serotonin (hormon zadovoljstva) osećamo se kao da su nas prekrili tamni oblaci.
Ako nam nedostaje serotonin osećamo se loše. A nedostatak serotonina može se nadoknaditi voćnim jogurtom od banane i višnje u koji treba dodati nekoliko oraha ili badema.
U slučaju da imamo manjak endorfina preoseljivi smo, plačljivi i tužni. To možemo da rešimo ovsenom kašom sa čokoladom i voćem. Gamaaminobuternu kiselinu, zbog čijeg nedostatka imamo osećaj da nas je stres paralisao, nadoknadićemo uz nekoliko heljdinih pločica sa komadićima lososa i rukole.
Kada je problem u kateholaminima, mi smo latargični i bezvoljni. u tom slučaju pomaže voćna salata, juneće meso sa sosom od spanaća i semenke bundeve.
APETIT, RASPOLOŽENJE I SAN
Serotonin je hormon koji se nalazi u ljudskom mozgu, digestivnom traktu i trombocitima ljudi i životinja. On ima veliki uticaj na subjektivni osećaj sreće i blagostanja, oslobađa nas teskobe jer služi kao sredstvo za regulaciju raspoloženja. On utiče i na bolji san, regulise apetit, seksualnu želju, osećaj bola, pomaže u regulaciji metabolizma i telesne temperature.
Ako želimo da se osećamo dobro u svojoj koži treba nam dovoljno serotonina.
– Određene namirnice regulišu hemiju mozga i pomažu nam da ostanemo srećni, energični i smireni. To su grašak, pasulj, sočivo, semenke, jezgrasto voće, posno meso, najbolje piletina, ćuretina i riba, kao i mleko i mlečni proizvodi — objašnjava Jovana Srejić, nutricionista – dijetetičar.
Dok čokolada nedostaje osetljivim osobama, voće fali onima koji nemaju dovoljno serotonina, ali i letargičnim ljudima.
Naša sagovornica naglašava da je odličan primer kako ono što jedemo utiče na naša osećanja – odnos ugljenih hidrata i serotonina.
– Kada smo neraspoloženi posežemo za ugljenim hidratima, od testenine do kolača. Hrana bogata ugljenim hidratima stimuliše oslobađanje serotonina koji reguliše apetit, raspoloženje i san. Ali da se ne bi ugojili, umesto slatkiša bolje je popiti voćni jogurt sa nekoliko oraha ili badema – naglašava Jovana Srejić.
SREĆNA HRANA
- Maline
- Crna čokolada
- Banane
- Višnje
- Jabuka
- Šargarepa
- Cvekla
- Celer
- Proteini iz surutke, jogurta, kefira
- Heljda
- Jaja
- Bundeva i budevine semenke
- Semenke suncokreta
- Laneno ulje
- Morski plodovi
- Ćuretina
- Junetina
- Piletina
- Riba
JESTI PRIRODNE NAMIRNICE
Sve više istraživanja u oblasti neurologije i ishrane pokazuju da ljudi koji jedu prerađenu hranu snose veći rizik od depresije, promene raspoloženja, hiperaktivnosti i drugih mentalnih i emocionalnih problema, piše bloger i psihijatar dr. Drev Ramsei za HuffPost.
Da biste izbegli neželjene efekte prerađene hrane na zdravlje, sami kuvajte jela od celovitih i prirodnih namirnica.
Losos i druge masnije ribe koje su bogate omega-3 masnim kiselinama mogu igrati važnu ulogu u našem celokupnom raspoloženju. Istraživanja pokazuju da ove masnoće imaju zaštitni efekat protiv depresije i čak smanjuju anksioznost.
Bademi su bogati tirozinom, a odgovorni su za proizvodnju dopamina i drugih neurotransmitera povezanih sa raspoloženjem. Jedna šaka orašastih plodova dnevno dovoljna je da nam poboljša zdravlje kardiovaskularnog sistema, ali i da nam podigne raspoloženje.
Jabuke sadrže kvercetin, antioksidativnu supstanca koja brani ćelije mozga od slobodnih radikala koji mogu oštetiti neurone.
Čokolada, dokazano, podiže raspoloženje, ali samo trenutno. Ona je bogata antioksidantima, pa tera teskobu.
Semenke suncokreta su izvor tirosina, neesencijalne aminokiseline koja poboljšava mentalne funkcije i raspoloženje. Suncokret je bogat i vitaminom E koji štiti srce.
Pripremile: L. Bratun – S. Vidović
