Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata paprika, ili mala prgava papričica sastavni je deo svake kuhinje. Najbolje je da je jedete svežu jer su njeni sastojci tada najočuvaniji. Pomaže u lečenju mnogih bolesti i tegoba, a na ljudski organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak.
Paprika je delotvorna u sprečavanju ćelavosti i utiče na veću na elastičnost i propustljivost kapilara, sprečava paradontozu, nazeb, a poboljšava i vid.
Delotvorna je i u sprečavanju osteoporoze, otežanog mokrenja, reumatizma, starosnog slepila, hemoroida.
MALO KALORIJA, PUNO VITAMINA
Ovo izuzetno zdravo povrće nema veliku energetsku vrednost, pa je pogodna za dijetalnu ishranu. Zanimljivo je i da se konzerviranjem paprike hranljiva vrednost bitno ne menja, a količina vitamina C ostaje gotovo ista kao u svežem plodu.
ZANIMLJIV SASTAV
Količina vode koju poseduje približno je oko 89 odsto, dok količina eteričnih ulja u semenu zavisi od količine prisutnog alkaloida kapsaicina.
Kapsaicin je specifična materija koja daje ljutinu plodu. Zavisno od toga koliko ga ima, paprike se dele na slatke i ljute sorte. U svakom slučaju, za kapsaicin se odavno zna da ima lekovitu moć jer predstavlja savršeni antiseptik.
U ITALIJI “SVETO” POVRĆE
U Italiji je paprika obožavano povrće. Španci je takođe obožavaju i imaju svoj Institut za papriku, dok u francuskoj postoji Škola za papriku.
Španci su inače na evropski kontinent papriku i doneli iz Južne Amerike, još u 15. veku. Odatle se proširila svuda, a pravi procvat doživela je u Mađarskoj.
ČILI PAPRIČICE
Razlaganjem ekstrakta paprike u vodi može se meriti njena ljutina. Nneprikosnoveno prvo mesto drži meksička habanero paprika. U stopu je prati skoč bone (Scoch Bonnet), zatim slede jamajka hot i razne druge vrste, dok je bez ljutine, na poslednjem mestu, slatka babura.
Zbog svog sastava čili papričice se koriste kao analgetik za smanjenje bola posle hirurške intervencije, tvrde danski istraživači.
Izvor: Zdravaiprava
