Neke stvari treba da radite više, neke manje da biste bili zdravi. Ovo je spisak šta bi u vašoj svakodnevici trebalo da prevlada. Isprobajte i uverićete se kako je jednostavno.
MANJE MESA VIŠE POVRĆA
Britanski istraživači su u najnovijoj analizi primetili doslednu povezanost visokog i niskog psihičkog blagostanja pojedinaca sa količinom konzumiranog povrća.
U istraživanju su korišćeni podaci oko 14.000 ispitanika starijih od 16 godina, koji su na temelju rezultata vorvik – edinburške skale bili podeljeni u kategorije visokog, srednjeg i niskog psihičkog blagostanja.
Analizom je utvrđeno da što ispitanici jeli više voća i povrća, to je verovatnoća niskog mentalnog blagostanja bila manja.
Među ispitanicima visokog psihičkog blagostanja, samo je sedam odsto unosilo manje od jednog serviranja voća i povrća na dan, a najveći deo, njih 34 odsto, dnevno je unosilo preporučenih pet ili više porcija.
MANJE SOLI VIŠE VODE
Voda je hranljiva kao ugljeni hidrati, masti i proteini. Skoro 70 odsto našeg organizma je sastavljeno od vode koja ima višestruku ulogu.
Ona podmazuje i smekšava predeo oko zglobova, kolena i unutrašnje organe. Uz to, još nam pomaže i da se oslobodimo otpadaka iz tela i prenosi hranljive materije do različitih delova tela.
MANJE ŠEĆERA VIŠE VOĆA
Zahvaljujući vitaminima i mineralima koje voće sadrži, moglo bi se reći da spada u prirodne lekove. Već vam je poznato da jedna jabuka dnevno, na primer, čuva naše zube i desni, da poboljšava imunitet. Citrusno voće je posebno blagotvorno tokom zime, zahvaljujući vitaminu C koji nas čuva od prehlade i gripa, a bobičasto voće je izvor gvožđa.
Voće je dvostruki saveznik naše lepote – kada ga jedemo i kada ga nanosimo na kožu lica. Tako, na primer, flavonoid u grožđu čisti organizam od toksina i povoljno utiče na kožu. Maska od izgnječene lubenice daje vlagu, a rendana jabuka je odlična za masnu kožu.
Voće je bogato vlaknima zbog čega je sastavni deo uravnoteženog načina ishrane. Zahvaljujući namirnicama bogatim vlaknima izbegavamo određene bolesti, one su čuvar našeg zdravlja i čuvamo zdravlja, pomažu kod visokog pritisak, ali i bolesti organa za varenje. Većina voća ubrzava varenje i izbacivanje viška tečnosti iz organizma.
MANJE BRIGA VIŠE SNA
Ljudi koji spavaju 5 sati noću ili manje imaju 2.5 puta veće šanse da dobiju dijabetes. Oni koji spavaju šest sati ili manje takođe se izlažu visokim rizicima – oni imaju 1.7 puta veće šanse da dobiju dijabetes.
Oni koji redovno ne spavaju dovoljno obavljaju svoje dnevne obaveze sa poslednjim atomima energije. Takođe, često pate i od mentalnih problema, poput depresije i zloupotrebe alkohola. Ovo se ne odnosi samo na odrasle; tinejdžeri i studenti koji ne spavaju dovoljno imaju česte problem sa depresijom.
Količina sna, dakle, direktno utiče na stanje vašeg zdravlja.
MANJE GUTANJA VIŠE ŽVAKANJA
Žvakanjem usitnjavamo hranu i tada je ona lakša za probavu. Usitnjena hrana nam podaruje više hranljivih sastojaka koje će organizam lakše iskoristiti.
Takođe, što duže žvaćemo, više nam vremena treba da završimo obrok, a samim tim ranije doživimo osećaj sitosti. Na primer, žvakati hranu duplo duže nego što ste to do sada uradili, odmah vam pomaže da kontrolišete svoju porciju.
MANJE SEDENJA VIŠE KRETANJA
Većina nas zna da moramo biti fizički aktivni. Međutim, sudeći po poslednjem izveštaju u magazinu “Annals of Internal Medicine” to više nije dovoljno. Ukoliko ostatak dana provedete sedeći, rezultati vaše fizičke aktivnosti mogu biti ozbiljno ugroženi, kao i vaše zdravlje.
Dr Dejvid Alter, ekspert za bolesti srca sa univerziteta u Totontu, zajedno sa svojim kolegama je otkrio da ako sedite previše – čak i ako se pored toga regularno bavite nekom fizičkom aktivnošću – povećavate opasnost da doživite srčano oboljenje ili čak rak.
ŠTA JE JOŠ VAŽNO:
MANJE LJUTNJE VIŠE SMEHA
MANJE OSUĐIVANJA VIŠE RAZUMEVANJA
MANJE POHLEPE VIŠE DAVANJA
MANJE PRIČE VIŠE RADA
MANJE KRITIKUJTE DRUGE VIŠE GLEDAJTE SEBE
MANJE MRŽNJE VIŠE LJUBAVI
Pripremila: M. V.