Danijela Pantić je prepoznatljivo TV lice, ali odnedavno njen životni stil doneo je joj jedan lep posao. Do sada je nekoliko puta menjala način ishrane. Od svaštojeda, preko vegetarijanke i veganke, došla je na polje sirove veganke. Menjale su se njene navike, okolnosti kao i okruženje iz koga sada crpi ideje za nove recepte. Sve to dovelo je do portala “Eva i ja”, emisije na Kitchen TV i njen povratak na male ekrane.
U razgovoru za portal “Zdrava i prava” Danijela koja sada potpisuje emisiju “Vege izazov sa Danijelom”, kaže da ona nikada nije imala predrasude prema veganima, vegetarijancima.
“Nisam ni razmišljala o njima, niti sam pridavala neki značaj hrani. Kako se sve promenilo? Verovatno spletom okolnosti i nizom različitih događaja. Probala sam kako je živeti bez mesa, koje inače, nikada nisam ni volela da jedem, verovatno zbog ljubavi prema životinjama kojima sam bila okružena od malih nogu, a potom i boljeg zdravlja. Zanimljivo je da mi se veoma dopao rezultat takvog života – hrana bez mesa daje nam više snage, više energije, bolje raspoloženje, bolje zdravlje… Ono što sam dobila toliko mi se dopalo da nisam mogla da se zaustavim na vegetarijastvu, već sam krenula dalje”, priča našpa sagovornica.
Kaže i da je sada uglavnom na sirovoj veganskoj izhrani i to je pravi izazov za um, telo i socijalni život.
Svoju odluku objašnjava ovako:
“Svako ima pravo na svoj izbor i da možda i neko njih gleda s predrasudama. S druge strane, mislim da živimo u previše podeljenom svetu zbog politike, vere, boje kože, rase, društvenog statusa, sporta… Ne moramo se deliti na “one koji pasu travu” i one koji jedu leševe”, zar ne? Bolje je da vidimo šta jedni od drugih možemo da naučimo. I tolerancija je, često pravi izazov, zar ne? I u tome je teško istrajati, a osuđivati je lako! To često znači da osuđujem nečiji izbor ako nije kao naš, a kada čujemo da je zbog zdravstvenih razloga, onda se izvinjavamo. Zar neko treba da se razboli, pa da ima prvo na svoj izbor i da iznegne osudu drugih? Na kraju, ne treba ni generalizovati odluke drugih, jer nisu svi vegani ili vegetarijanci iz istog razloga”.
Kada je poseban trežim ishrane u pitanju uvek se postavlja duel između slanog i slatkog. Danijela priznaje da slatko više voli od slanog.
“Volim voće, čokoladu, torte, kolače, sladoled i ako je spremljeno bez industrijskog šećera, tome ne mogu da odolim! Ponekad mi je parče zdrave torte dovoljno za doručak! Ili šejk s bananom i jagodama! Tako na 3 slatka recept dođe jedan slani. Ono što mi nedostaje i što još nisam usavršila su hlebovi, kifle i pite na zdraviji način. Pošto dolazim iz kraja u kom se dosta jede testa, to mi je, zapravo jedina slaba tačka. No, činjenica je da za skoro sve nezdravo, može da se nađe zdravija zamena. Umesto šećera, koristite urme i voće, umesto životinjskog mleka, biljno; umesto mesa mahunarke i orašaste plodove, umesto nezdravih grickalica, zdrave…”
Iako je mnogima sinonim za ovakav način ishrane obilazak pijaca i mnogobrojnih prodavnica, Danijela kaže da nije uvek teško nabaviti kvalitetne sastojke. Ona najviše voli da bira na pijacama, u specijalizovanim radnjama za vegane, pa i u velikim marketima.
“Volim da kupujem namirnice tamo gde se prodaju u manjoj količini. Volim i da sadim svoje začine na terasi, a voće i povrće kupujem uvek kod istih baka i deka”.
Pošto je ona i mama, postavlja se pitanje kako ovakav princip sprovodi u kući.
“Moj sin Iganjat i ja se hranimo na isti način. On ne jede masne grickalice, ali zato voli dehidrirani čips od batata, od jabuka ili od kruške. U restoranu, Ignajt traži ceđenu pomorandžu i slatkiše bez šećera iako ima samo pet godina”.
Poseban izazov su slavlja, ali i za to postoji rešenje.
“Činjenica je da su slavlja sav ista i da se uglavnom, jede ista hrana, ali ima i izuzetaka! Ponekad se nađe i sirova torta na dečjem rođendanu, a za vreme posta, ima dosta veganskih jela. Zapravo, te slave najviše i volim, veganske, zapravo posne”, kaže naša sagovornica.
Izvor: Zdravaiprava
