ŠTA OVO ZNAČI U PRAKSI?
Ukoliko se dve ili više osoba pate od iste bolesti, recimo alergije, i odu kod doktora klasične medicine, nakon što ih pregleda on će ustanoviti da su se pojavili simptomi kao što su obimna sekrecija iz nosa, kijanje, peckanje i suzenje očiju, grebuckanje i svrab nepca i grla, kašalj, itd. Na osnovu ovih simptoma doktor će dijagnostikovati bolest – alergija, što će biti potvrđeno i alergo testom. Dalje se prepisuje odgovarajuća terapija koja će biti ista za sve obolele, po šemi, pošto su svi oboleli od iste bolesti. U klasičnoj medicini se prepisuju lekovi na osnovu dijagnostikovane bolesti, jer oni leče tu bolest, a za svaku bolest postoji određeni lek. Pri tome se zanemaruje činjenica da se u sklopu tih istih bolesti kod svakog obolelog pojedinca javljaju specifični simptomi koji se ne javljaju i kod drugih, jer svaki čovek je individua za sebe. Takođe se ne obraća pažnja ni na promene mentalno – emotivnog stanja, koje su takođe specifične za svakog pojedinca. Znači svi dobijaju isti lek.
Šta će se međutim dogoditi ako naši pacijenti sa alergijom posete homeopatu? Homeopata će takođe ustanoviti simptome specifične za alergiju, ali mu postavljanje dijagnoze na osnovu ovih simptoma neće biti presudno za određivanje terapije. U sklopu toga ni alergo test neće biti od presudnog značaja u određivanju terapije. Da bi odredio terapiju, on će dalje da ispituje bolesnike i tražiće simptome koji su specifični za svakog pojedinca u okviru stanja koje se naziva alergijska reakcija. Upravo na osnovu ovih specifičnosti homeopata će odrediti potrebnu terapiju za svakog bolesnika posebno, od preko sto mogućih homeopatskih lekova za alergije. Pri tome će velika pažnja biti obraćena na promene u mentalno – emotivnom stanju, koje su takođe specifične za svakog pojedinca. Da bi se ovako odredila terapija nije dovoljno samo poznavanje teorije i principa na kojima se zasniva homeopatija, kao i poznavanje homeopatskih lekova, nego i dobro poznavanje klasične medicine. Potrebno je, na prvom mestu, znati šta su karakteristike i specifični simptomi bolesti da bi od njih mogli da se razlikuju specifični simptomi svakog pojedinca. Verovanje da se može biti uspešan homeopata bez poznavanja klasične medicine je netačno.
HOMEOPATIJA VRAĆA BALANS
Iz prethodno navedenog možemo da zaključimo da je mala verovatnoća da će naši oboleli, iako od iste bolesti, dobiti istu terapiju nakon što posete homeopatu. Homeopatski lek koji će dobiti neće biti lek koji leči alergiju, jer homeopatija ne leči bolesti i ne postoji homeopatski lek za alergiju niti za bilo koju drugu bolest. Homeopatija leči čoveka kao jedinstvenu celinu duše, uma, osećanja i tela. Homeopatski lek prepisan osobi oboleloj od alergije će delovati na njenu vitalnu silu koja je izašla iz balansa, što jeste osnovni uzrok stanja koje se u klasičnoj medicini naziva alergija. U homeopatskom smislu reči taj poremećaj balansa vitalne sile je bolest i to je ono što se leči homeopatskim lekom, dok je alergija samo jedna od njenih manifestacija. Homeopatski lek svojim dejstvom vraća vitalnu silu u balans i dovodi do nestanka (izlečenja) ne samo alergije, nego i svih ostalih manifestacija njenog poremećenog balansa, šta god one bile u datom trenutku. Ovo ne mora da važi za lek koji se daje u akutnoj fazi alergije koji samo ublažava simptome.
Važno je znati da se energetski poremećaj koji se manifestuje u vidu alergije homeopatski leči tokom čitave godine, ne samo u akutnoj fazi, kada se samo ublažavaju simptomi. Homeopatijom se alergije mogu u potpunosti izlečiti, ali se radi uvek o dugom, višegodišnjem lečenju. Pri tome se već od početka terapije očekuje poboljšanje simptoma kada se oni jave, odnosno da su slabijeg intenziteta, kao i da kraće traju. Na to se još dodatno pije lek za akutnu fazu koji, kako smo rekli, dalje ublažava simptome, ali ne leči alergiju.
Da se ne bi zbunili ako vam u apoteci ponude homeopatski lek za alergiju treba objasniti i sledeće. Postoje kombinovani homeopatski preparati koji se mogu naći i na našem tržištu. To su lekovi koji su pripremljeni na način kako se pripremaju homeopatski lekovi, ali način na koji se prepisuju toliko odstupa od najosnovnijih principa homeopatije da se to ne može zvati homeopatijom. Naime, na osnovu statistika uzmu se lekovi koji su pokazivali najbolje rezultate u najviše slučajeva alergije i pomešaju se. To je takozvani kombinovani homeopatski preparat za alergiju. Kao prvo, iz teksta smo mogli videti zašto homeopatski lek ne može biti za određenu bolest. Kao drugo, u klasičnoj homeopatiji se ne mogu mešati lekovi, odnosno davati dva ili više leka istovremeno što je jedan od osam principa na kojima se zasniva homeopatija.
SLIČNO SE LEČI SLIČNIM
Dalje, homeopatski lek za lečenje alergije, ili bilo kog drugog problema mora biti odabran po zakonu sličnosti koji glasi: slično se leči sličnim (similia similibus curentur). To znači da će svaka supstanca koja kod zdravog čoveka uzrokuje određene fizičke, emotivne ili mentalne simptome izlečiti te iste simptome ako se jave kao rezultat bolesti. Kombinovani homeopatski preparati se ne uklapaju ni u ovaj zakon. Kako god bilo, iako se ovde ne radi o klasičnoj homeopatiji, treba napomenuti da kombinovani homeopatski preparati takođe pokazuju rezultate u lečenju alergija.
Svako odstupanje od osnovnih principa homeopatije lečenje ne čini više homeopatskim.
Postoji još jedan način lečenja koji daje dobre rezultate u lečenju alergija, a sličan je homeopatiji. To je izopatija. Izopatija (od grčke reči isos, što znači jednak) je vrsta lečenja u kojoj se lek priprema na homeopatski način, ali se ne odabira po zakonu sličnosti, nego se pravi od onoga što je uzrokovalo zdravstveni problem. To bi značilo, na primer, da bi alergiju na ambroziju lečili lekom koji se pravi od ambrozije. Začetnik izopatije je poznati homeopata Konstantin Hering (1800 – 1880).
DELEGAT SRBIJE U MEĐUNARODNOM SAVEZU LEKARA HOMEOPATA (LMHI)
Dr Lazar Trifunović je rođen 1968. godine u Novom Sadu u lekarskoj porodici. Nakon završenog Medicinskog fakulteta u Novom Sadu provodi godinu dana u Indiji gde se prvi put upoznaje sa homeopatijom i drugim vidovima komplementarnih medicina poput ajurvede, joge i sida medicine.
U želji da dalje produbi shvatanje o čovekovom telu, zdravlju i bolesti, posle boravka u Indiji provodi godinu dana putujući po Africi. Nakon toga odlazi u Veliku Britaniju, u kojoj je, pored Indije i SAD-a, homeopatska praksa najrazvijenija, te upisuje studije Homeopatije na Vestminster univerzitetu u Londonu. U nastojanju da sklopi “Medicinski Mozaik”, tokom studiranja, nastavlja intenzivno da putuje po Aziji, Africi i Južnoj Americi i završava trening za učitelja joge. Po završetku homeopatskog fakulteta odlazi na Tibet gde završava prvi deo “Medicinskog Mozaika” nakon čega počinje sa radom u Novom Sadu. Od 2000. – 2007. godine jednom godišnje posećuje bolnicu za lepru Parao (Varanasi, Indija) radi daljeg usavršavanja. 2010. godine započinje sastavljanje drugog dela “Medicinskog Mozaika” upisavši se na “Re-vision” koledž u Londonu, gde je 2011. završio prvi stepen psihosinteze, po programu italijanskog psihijatra dr Roberto Assagioli-ja, u želji da dalje produbi znanje o ljudskoj psihi koje je neophodno za postizanje dobrih rezultata u lečenju homeopatijom.
Kao jedini homeopata u Srbiji koji je završio homeopatski fakultet (Vestminster univerzitet, London), zatim, zbog stalne saradnje sa profesorima sa Vestminster univerziteta, kao i činjenice da se smatra jednim od vodećih autoriteta iz homeopatije u Srbiji, član je stručne komisije za tradicionalnu medicinu Ministarstva zdravlja Republike Srbije. 2011. godine u Srpskom lekarskom drustvu, sekcija za homeopatiju, izabran je za nacionalnog delegata Srbije u Međunarodnom savezu lekara homeopata (Liga Medicorum Homoeopathica Internationalis (LMHI). Osim lečenja, bavi se i proučavanjem tradicionalnih metoda lečenja, neuro nauke i kvantne fizike, jogom i amaterski fotografijom.
JA ILI JA, KO SAM JA?
Dr Lazar Trifunović je objavio knjigu putopisa ” JA ili ja, ko sam ja?” koja je za veoma kratko vreme postigla veliki uspeh. U formi putopisne autobiografije ispričane kroz razvojne faze psihosinteze, kod nas nedovoljno poznatog psihološkog pravca koji je utemeljio dr Roberto Asađoli, donosi priču o dva puta koja su za autora knjige, dr Lazara Trifunovića, imala isti početak. Jedan put je autora vodio po prostranstvima planete Zemlje, a drugi na putovanje unutar njega samog. Bežeći od sebe, od suočavanja sa samim sobom i problemima koje je nosio u sebi, autor je počeo da putuje po različitim zemljama Evrope, Azije, Afrike i Amerike. Međutim, to ga je dovelo samo do zaključka da se od sebe i onoga što čovek nosi u sebi ne može pobeći. Kada je to shvatio i skupio hrabrost da se suoči sa samim sobom, otvorio mu se novi put. Bio je to put ka nutrini bića, kojim je morao poći da bi našao sebe. Nedugo zatim autor je shvatio da ovo nisu dva odvojena puta, nego predstavljaju refleksiju jedan drugog. Jedan isti put, put koji je autorov haotičan život doveo u stanje ravnoteže. Put koji ga je od proklinjanja života doveo do toga da se svako jutro budi sa bezrazložnim osmehom na licu. On sam o svoj knjizi kaže: “Svest. Energija. Bog. Apsolutna istina. Univerzum. Genij. Esencija. Zovite to kako hoćete, ime nije bitno. Bitna je suština. Pišući o svom putu u ovoj knjizi, implicitno sam se doticao i svih onih pitanja koja postavljamo sebi, tražeći i čeznući za onim pravim odgovorom – odgovorom na pitanje o suštini. Ovo je priča o tome”.
Autor: Lidija Bratun
