Često se kaže da neko ima dobre ili loše gene, bilo da je reč o zdravlju, fizičkoj kondiciji, sklonostima, životnim izborima i uspesima… Međutim, zaboravlja se da geni pritom nisu „glavni igrači”, već da najviše od nas samih zavisi kako će se naši geni ponašati. U posljednjih nekoliko godina brojna naučna istraživanja razbila su mit da nam je mnogo toga predodređeno genetskim kodom. Naprotiv, pokazalo se da on uopšte ne mora biti presudan za naše zdravlje, a nauka koja je to dokazala zove se epigenetika. Ova nauka tvrdi da ako negujemo zdrav životni stil, zdravo se hranimo, negujemo zdrave socioemotivne odnose, klonimo se stresa, redovno vežbamo i boravimo u prirodi, možemo sprečiti aktiviranjanje patogenih struktura u našem organizmu i, istovremeno, iz genetskog potencijala koji smo nasledili izvući maksimum.
Svaki čovek ima različite predispozicije koje su mu prirodno „zadane” genskim nasleđem, ali to se prvenstveno odnosi na građu i funkcionisanje tela. Gotovo sve ostalo čine uticaji iz okoline. Oni nas mogu dubinski menjati – u zavisnosti od naših životnih stavova i ponašanja. Upravo je to domen epigenetike, naučne discipline koja proučava uticaj vanjskih faktora na menjanje i ispoljavanje gena.
Dakle, epigenetika se bavi time kada će se i u kojim okolnostima aktivirati geni koji u finalu znače zdravlje ili bolest. Faktori okoline poput vazduha koji udišemo ili izloženosti štetnim materijama, i ono što činimo (npr. kako se hranimo, koliko spavamo, imamo li nezdrave navike poput pušenja) mogu dovesti do epigenetskih promena u organizmu, a pritom je posebno važno stanje uma – naše misli i uverenja.
Izvor zdravstvenih tegoba, kažu stručnjaci, često su nerazrešeni odnosi sa sobom i okolinom, bilo da su to traumatična iskustva, depresija, neprepoznavanje pravog problema, neprihvaćanje odgovornosti, okrivljavanje sebe ili drugih…Način na koji živimo i razmišljamo dugoročno može promeniti naše gene, pa zato razne sklonosti i podložnosti određenim bolestima s vremenom mogu postati nasljedne – epigenetski se prenose iz generacije u generaciju. Na sreću, vredi i obrnuto načelo – da se zdravim navikama i uravnoteženim odnosima izgrađuje povoljan genski potencijal.
– Rođenjem deteta započinje adaptacija svih organa i svih sistema na nove spoljašnje životne uslove. Paralelno sa adaptacijom teče i funkcionalno sazrevanje organa. Adaptacija na spoljne uslove života, funkcionalno sazrevanje i očuvani autoregulacijski mehanizmi čine osnovu zdravog organizma. Funkcionalno sazrevanje kod zdravog deteta definisano je uzrastom, uz blaga individualna odstupanja. Za imunološki sistem kažemo da je nezreo do kraja treće godine života. Dakle, taj period života je izuzetno osetljiv i podložan varijacijama zbog spoljnih uticaja. Razvoju imunološkog sistema dat je pečat još „in utero“, u utrobi majke, i kao rast i razvoj uopšte, određen je genetski (nasleđem) i nekim epigenetskim markerima, uglavnom materijalnog porekla kao što su sociološko-kulturološki faktori, ali i zdravstvenim stanjem majke – objašnjava prim. dr Bosiljke Sklopić Ugrinić, specijalista pedijatrije.
Immunokindom ojačajte imunitet
Imuni sistem je odgovoran za održavanje zdravlja organizma.
Kao takav on ima veoma važan posao – da registruje patogene koji napadaju telo, kao što su npr. virusi ili bakterije, i da odmah reaguje odbrambeno.
Uz mere opreza, najvažnije je jačanje imuniteta, a to se postiže korišćenjem kompeksnog homeopatskog leka Immunokind koji provereno jača odbrambene moći našeg organizma, sasvim prirodno i bez neželjenih efekata.
Pored opšteg dejstva na jačanje imunog sistema Immunokind povoljno deluje i na obnovu i očuvanje sluznice gornjih disajnih organa, a simptomi kao što su zapušen nos, kašalj i otežano disanje, gotovo nestaju, dok su šanse za razvoj druge infekcije značajno smanjene.
Immunokind povoljno deluje i kod beba od prvog dana života, male dece, dece predškolskog i školskog uzrasta, ali i kod odraslih. Može se koristiti i u dužem vremenskom periodu, uz obavezne konsultacije sa pedijatrom ili farmaceutom.
Izvor:www.zdravaiprava.com
