Dok je stotinama miliona Evropljana ograničeno ili potpuno onemogućeno kretanje, ljudi osmišljavaju načine da se zabave i da se izbore sa opasnostima na koje upozoravaju psiholozi i sačuvaju mentalno zdravlje.
U istraživanju sprovedenom tokom prve sedmice izolacije u Italiji, 93 odsto ispitanika je reklo da je osetilo bar malu anksioznost, 42 odsto je osetilo očigledan pad raspoloženja, a 28 odsto je imalo problema sa spavanjem.
Italijansko ministarstvo zdravlja, koje građanima pruža besplatno onlajn savetovanje, upozorilo je na “psihološko vanredno stanje”, navodeći da ljude može “preplaviti strah od podmuklog virusa koji nam je zabranio da se grlimo i budemo blizu jedni drugih”.
Oko 9.000 psihologa je uključeno u onlajn program koji nudi telefonske i video konsultacije, u cilju borbe protiv posledica dnevnog izveštavanja o broju žrtava, ratobornih scena i mogućnosti lake zaraze ako ne ostanu kod kuće.
Određeni nivo zabrinutosti je normalan. Psihijatar Borvin Bandelov iz nemačkog grada Getingen kaže da su se ljudi razvili u društvena bića da bi preživeli tako da je izolacija neprirodno stanje za većinu.
To znači da izolacija “može uzrokovati da se kod nekih razviju uslovi za patološki očaj”, smatra Bandelov, ali dodaje da svest da su svi u istoj situaciji može značajno smanjiti dugoročne negativne efekte izolacije.
Nemci koji pate od anksioznosti ili paničnih napada pod naletom vesti o korona virusu mogu da prate informativni servis “bez straha” (angstfrei.news), koji dva puta dnevno objavljuje kratki pregled vesti kako bi ti ljudi bili informisani, a da ne budu preplavljeni strašnim pričama.
Francuski psiholozi ističu da je važno da ljudi shvate da dele bol sa drugima, da nije u pitanju individualna i izolovana patnja, nego kolektivna patnja.
Što se tiče praktičnih saveta, evropski psiholozi naglašavaju da treba održavati kontakte i biti zaokupljen i aktivan.
“Pasivnost nije od koristi. Pasivnost vas čini uznemirenim i povećava anksioznost”, kaže psiholog iz Peruđe Rosela de Leonibus.
Profesor neuropsihologije iz Amsterdama Erik Šerder veruje da ova situacija može biti i prilika za vežbanje, posebno za one koji većinu dana sede. “Što je većina nas”.
Belgijske vlasti savetovale su svoje građane da kuvaju, čitaju, rade u bašti i da uspostave rutinu, a ne da provode dane na društvenim mrežama u nadi da tako mogu da sačuvaju mentalno zdravlje.
Ipak, tenzije u kući su neizbežne, pa kada do toga dodje predlaže se kratka samoizolacija, na primer u kupatilu.
Slušajući savete psihologa ili ne, milioni ljudi širom Evrope smislili su slične strategije psihološke borbe.
Društveni po prirodi, navikli na život napolju, većini Španaca teško pada samoća i tišina. Terase su postale popularno mesto za rekreaciju, a mnogi trče uz i niz stepenice u zgradama. Stariji stanovnici su morali da nauče da koriste mobilne telefone da bi se čuli i videli sa svojim rodjacima.
Italijani, koji su među prvima iskusili život u svoja četiri zida, pozdravljali su svet svako veče pesmama i svirkama sa svojih balkona.
Stanovnici mnogih prestonica su svako veče u 20 časova sa svojih prozora i terasa aplaudirali zdravstvenim radnicima.
Neki su se opredelili da pišu, slikaju ili kuvaju i da svoja umeća dele sa drugima preko interneta, ili da daju časove baleta i joge.
U Nemačkoj se 42.000 programera i dizajnera softvera udružilo da bi rešilo neke od problema kao što su praćenje virusa, poboljšanje komunikacije izmedju zdravstvenih ustanova, distribucija hrane beskućnicima ili nalaženje ispomoći poljoprivrednicima. Najbolje projekte finansiraće država.
U Francuskoj, gde je izlazak dozvoljen samo radi kupovine osnovnih namirnica, vežbanja ili šetnje psa, humor dominira na društvenim medijima, a komičari svaki dan postavljaju novi video snimak ili fotošopovane fotografije kako bi sačuvali mentalno zdravlje sebe i drugih.
