Veoma je teško lišiti se starih navika u ishrani i uvesti zdravije. Iako u našim navikama postoje i one dobre („Ja uvek doručkujem”), neke od njih baš i nisu („Uvek pojedem sve iz tanjira”). Mnoge naše navike su uspostavljene još u detinjstvu, ali to ne znači da su potpuno ukorenjene i da ne možemo uvesti zdravije navike. Pitanje je samo, kako to da uradimo?
Naime, uvođenje iznenadnih, radikalnih promena u navike u ishrani može dovesti do kratkoročnog gubitka kilograma, i to poput one u kojoj se unosi samo supa od kupusa. Međutim, takve promene niti su zdrave, niti su zdravije, tako da nisu dobra ideja ukoliko želimo uspeh na duže staze. Kako uvesti zdravije navike u ishranu – tako što ćemo ih stalo unapređivati, što zahteva pažljivo promišljen pristup razmišljanja, zatim same zamene, i na kraju primene.
- RAZMIŠLJATE o svim svojim navikama u ishrani, i dobrim i lošim, kao i o najčešćim „okidačima” koji dovode do nezdravog unosa hrane.
- ZAMENJUJETE svoje nezdrave navike u ishrani zdravijim.
- PRIMENJUJETE svoje nove, zdravije navike u ishrani.
Razmišljate:
Napravite spisak svih svojih aktuelnih navika u ishrani. Kada budete vodili dnevnik ishrane tokom svega nekoliko dana u koji ćete upisivati apsolutno sve što jedete, kao i vreme kada jedete, pomoći će vam pri određivanju svojih zdravijih navika. Na primer, možda ćete otkriti da uvek posežete za nečim slatkim kada vam tokom popodneva padne nivo energije. Zato pribeležite i kako ste se osećali kada ste odlučili da jedete, naročito ako u datom trenutku niste bili gladni. Da li ste bili umorni ili pod stresom? Razmislite, kako biste lakše uveli zdravije navike.
- Posebno podvucite one navike na spisku koje dovode do prejedanja. Najčešće navike koje dovode do gojenja su:
-
- prebrz unos hrane
- uvek pojedete sve iz tanjira
- jedete kad niste gladni
- jedete stojećki (može da dovede do nesvesnog ili prebrzog unosa hrane)
- uvek pojedete desert
- preskačete obroke (ili možda samo doručak)
- Pogledajte i obratite pažnju upravo na nezdrave navike u ishrani koje ste podvukli. Obavezno navedite sve okidače koji dovode do praktikovanja ovih navika u ishrani. Za početak, odredite nekoliko njih koje biste prve hteli da promenite.
Tokom ovog procesa, ne zaboravite da sami sebe pohvalite za ono što radite ispravno. Možda skoro uvek jedete voće za desert ili pijete malomasno ili nemasno mleko. To su dobre navike! Prepoznavanje uspeha će vas ohrabriti da uvedete više promena.
- Na osnovu svog dnevnika o navikama u ishrani, sastavite spisak „izazovnih situacija”, kako biste bili svesniji kada i gde padate u iskušenje da jedete, a da niste gladni. Važno je da zapamtite svoj osećaj u tim trenucima, jer često neko konkretno okruženje ili emotivno stanje dovode do želje za većom količinom hrane i kad nismo gladni.
