Da li ste ikad osetili kako šetnja ili par pozdrava suncu trenutno eliminiše brige? Niste ništa umislili – tako funkcioniše vaš mozak.
– Ono što prija telu, prija i mozgu- kaže dr Dianna Purvis Jaffin, direktorka strategije i programa u Institutu za proučavanje moždane aktivnosti pri Centru za moždano zdravlje.
Vežbanje ubrzava složene procese u našem umu koji mogu da spreče depresiju, pomaže vam da budite smireni na poslu i postepeno vas dovodi do odlične fizičke kondicije. Ovo su osnovne prednosti koje vežbanje može imati na vaš mozak.
PODSTIČE MENSTALNU KONDICIJU
Čučnjevi za zadnjicu – i mozak? U vašoj glavi ima oko 86 milijardi neurona čiji zadatak je da prenose komande u ostale delove tela – a sve to uz pomoć hemijskih prenosnika poruka koji se zovu neurotransmiteri. Ovi neurotransmiteri regulišu sve, od vašeg raspoloženja do sna, od memorije do apetita.
Šta to znači za vas? Studije pokazuju da nizak nivo dva od ovih transmitera, glutamata i gama-aminobuterne kiseline (GABA), može da dovede do poremećaja raspoloženja kao što je depresija. Dobra vest je da umereno vežbanje može da uveća ove nivoe, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu “The Journal of Neuroscience”.
Bez obzira da li patite od depresije ili ne, rezultat je veća otpornost i sposobnost da reagujete na mentalne izazove, koncept poznat kao ,,mentalna kondicija’’, objašnjava autor studije dr Richard Maddock, profesor-istraživač u Medicinskom centru UC Dejvis.
U ovoj studiji su mereni nivoi neurotransmitera kod učesnika pre i 20 minuta nakon vežbanja umerenog intenziteta, tako da Madok kaže da nije jasno da li bi vežbanje slabijeg intenziteta imalo isti efekat na glutamat i GABA. Ali jedna manja studija kaže da se GABA uvećava nakon 12 nedelja vežbanja joge.
OSLOBAĐA STRESA- ZAUVEK
Ako ste stalno preplavljeni stresorima u svakodnevnom životu, možda biste mogli da intenzivirate vežbanje. Zašto? Kad ste pod stresom, vaš mozak luči hormon stresa kortizol koji izaziva reakciju ,”bori se ili beži”.
Stanite na pokretnu traku, počnite da dižete tegove ili udarate u boksersku vreću, i tako ćete svoje telo izložiti nečemu što se zove “kontrolisani stres” koji vam pomaže da izoštrite reakciju mozga na stres.
STARITE DOSTOJANSTVENO
Nikad nije suviše rano da mislite o tome da imate zdrav mozak kako starite, a vežbanje tu može da pomogne tako što vam povećava kognitivne rezerve. U prevodu: vaš mozak će moći da se izbori sa slabljenjem funkcije u procesu starenja bez uticaja na vaše pamćenje.
– Što ranije počnete, imate više šansi da tokom starenja sprečite kognitivnu disfunkciju. Vežbanje deluje preventivno kod starenja, slabljenja kognitivne funkcije i potencijalno kod Alchajmerove bolesti- kaže dr Dianna Purvis Jaffin.
Još jedna pozitivna činjenica o vežbanju i mozgu koji stari? Verovali ili ne, starije osobe koje vežbaju imaju veću zapreminu mozga od onih koje ne vežbaju, prema jednoj studiji na Univerzitetu u Ilinoisu iz 2006. godine. Posle šest meseci aerobika, učesnici u studiji su imali značajno povećanje u regionima i sive i bele mase u poređenju sa onima koji su učestvovali u aktivnostima istezanja i podizanja tonusa mišića. U sivu masu spadaju neuroni, koji su osnovne ćelije centralnog nervnog sistema, kaže Džafin, a očuvanje bele mase je povezano sa većom brzinom obrade podataka.
- Vežbanje ubrzava složene procese u našem umu koji mogu da spreče depresiju.
- Umereno vežbanje može da poveća nivo neurotransmitera koji regulišu naše raspoloženje.
- Vežbanje može da pomogne tako što uvećava vaše kognitivne rezerve.
Pripremila: Mariota Vlaisavljević
