Srce mi je veliko kao autoput kad mi ljudi jave da su im moji čajevi pomogli. Moj životni moto je: Dobro čini i dobrom se nadaj – ovim rečima me je na svom štandu na šetalištu u Vrnjačkoj Banji dočekao mladi travar Boban Maksić (27). Odmah mi je objasnio da spravlja čajeve, meleme, šampone i kreme isključivo od 25 odabranih trava, da je veoma otvoren prema svojim mušterijama i da se kod njega tačno kod kojih bolesti može da pomogne, a kod kojih ne.
– Imao sam problem sa želucem jer nisam nikako mogao da se oslobodim helikobaktera, pa sam sebi napravio čaj kojim sam ga rešio za mesec dana svakodnevnog pijenja. Ljudi najviše traže čajeve za lečenje bronhitisa, dijabetesa, upale debelog creva, bakterija u urinarnom traktu, za čišćenje krvi i umirenje srca, kao i meleme za vene. Odmah se ogradim i kažem da ne pravim čajeve za skidanje telesne težine i za migrenu, jer u to ne verujem. Takođe, smatram da čajevima ne može da se izbaci kamen iz bubrega, već samo pesak – iskren je Boban.
Njegovi čajevi pokazali su se uspešnim u lečenju upale prostate, pri čišćenju jetre, snižavanja holesterola i triglicerida, protiv nervoze i nesanice, pri jačanju imuniteta, lečenju hemoroida, reume, gihta, artritisa, kožnih bolesti, policističnih jajnika, protiv opadanja kose, masne kose, seboreje i peruti.
Ovaj elektromehaničar za termičke i rashladne uređaje za travarstvo se zainteresovao još kao tinejdžer, a sakupljanje biljaka i njihovu primenu u narodnoj medicini zavoleo je zahvaljujući jednom daljem rođaku. Kod lokalnog travara Jove stekao je osnovna znanja, a onda završio obuku o lekovitom samoniklom bilju i postao član Udruženja za lekovito bilje Dr Jovan Tucakov iz Sokobanje. Ipak, ključni moment bio je onaj kada je njegova majka Ljiljana obolela od kancera i tada se potpuno posvetio travama i želji da joj pomogne.
– Pre sedam godina je imala karcinom na jednoj, pa posle godinu i po i na drugoj dojci. Pila je čajeve, sok od cvekle, kupine, maline, divlje jagode, kozje mleko, jaja od prepelice i sve prirodno što smo donosili od dede sa Goča. Kada sam video da čajevi daju efekat i da joj se poboljšala krvna slika, skroz sam se okrenuo prirodi. U situaciji kada ni hemioterapija ne pomaže, čovek proba jedno, drugo, treće i hvata se za slamku. Zato danas kad mi dođu ljudi sa teškim bolestima, uvek pomognem koliko mogu i dam čajeve – iskren je Boban.
Roditelji mu najviše pomažu oko prodaje na štandu, dok on bere jedan deo biljaka na Goču, a drugi kupuje od drugih travara.
Najviše koristi kantarion, majčinu dušicu, podubicu, svilovinu, plućnjak, nanu, neven, koprivu, podbel, pirevinu, petrovac, rtanjski čaj, glog, peršun, vranilovu travu, hajdučku travu, matičnjak, maslačak, cikoriju i dobričicu.
– Imam 16 gotovih čajeva, ali kad mi se ljudi jave sa konkretnim problemom, ja im spravim čaj po specijalnom receptu. Nedavno sam jednom čoveku koji je imao problem sa eširihijom napravio čaj od 15 trava.
Pitao sam Bobana i da li je, sa 27 godina, najmlađi travar u Srbiji?
– Svakog leta, na Ivanjdan mi travari okupljamo se na seminaru u Sokobanji, obilazimo okolne planine, beremo bilje i pohađamo obuku za berače i sakupljače. Tamo sam svakako najmlađi, ali nisam siguran da li i u drugim delovima Srbije ima travara mojih godina koji beru bilje, prodaju čajeve i imaju svoje prodajno mesto.
Tekst i foto: Nenad Blagojević www.pricesadusom.com
