U Srbiji od visokog krvnog pritiska boluje polovina odraslog stanovništva. Poput „tihog ubice“, ova podmukla bolest izaziva teška oštećenja u organizmu i uzrok je čak 84 odsto moždanih udara i 2/3 infarkta srca. Svaki prekid uzimanja lekova može biti koban po pacijenta.
Senzacionalističko tumačenje nalaza jedne danske studije izazvalo je neopravdane sumnje i uznemirenost među pacijentima koji koriste lekove protiv visokog krvnog pritiska. Problem je nastao posle informacije za lekare koju je Agencija za lekove i medicinska sredstva objavila na svom sajtu, navodeći da je pomenuta studija u Danskoj ukazala da lekovi koji sadrže hidrohlortiazid i koriste se u terapiji visokog krvnog pritiska i srčane slabosti u nekim slučajevima mogu povećati rizik od pojave nemelanomskog karcinoma kože. Iako se povećanje rizika meri u promilima, i to samo pri visokim kumulativnih dozama, i uz činjenicu da nijedan takav slučaj nije zabeležen u Srbiji, pojedini mediji su lekove koji sadrže hidrohlortiazid proglasili kancerogenim.
“Moram istaći da deo informacija koji su ovih dana saopšteni u medijama nije tačan. U pitanju su lekovi koje pacijenti u Srbiji piju decenijama, lekovi koji su dobri, lekovi iza kojih stoje svetske preporuke i koji su životno važni. Hidrohlortiazid je diuretik sa veoma jasnim indikacijama za primenu, neophodan za lečenje miliona pacijenata koji pate od kardiovaskularnih oboljenja. Svaki prekid uzimanja propisane terapije bez konsultacije sa lekarom za ovakve pacijente može biti poguban”, izričit je ugledni kardiolog, dr Nebojša Tasić, načelnik Sektora za kardiovaskularna istraživanja Instituta Dedinje.
U Srbiji od bolesti srca i krvnih sudova svake godine umre više od 50.000 ljudi, a posebno zabrinjava porast broja mladih koji su u svojim dvadesetim godinama doživeli infarkt srca. Jedino blagovremenim otkrivanjem i aktivnim lečenjem povišenog krvnog pritiska, kao najznačajnijeg faktora rizika, može se umanjiti dramatična stopa smrtnosti
“Lekari u Srbiji svakodnevno ulažu velike napore da pacijente edukuju da je neophodno da redovno uzimaju lekove. Visoki krvni pritisak ne boli, to je podmukla bolest i može se razvijati neprimetno sve do trenutka kada u organizmu izazove teška sistemska oštećenja kao što su moždani udar, infarkt srca, oboljenja srca, aneurizmatske bolesti, oštećenja vida, oštećenja jetre i otkazivanje bubrega”, objašnjava prof. dr Nebojša Tasić.
Zato je redovno uzimanje lekova ključno za život ovih pacijenata i lekari su sada zabrinuti da bi posle pogrešnih tumačenja moglo da dođe do masovnijeg odustajanja od uzimanja neophodne terapije među pacijentima.
“Svaki lek ima i moguća neželjena dejstva. Na uputstvu leka navedene su uvek i moguće kontraindikacije. Lekari su dužni da informišu pacijente o najvažnijim mogućim neželjenim reakcijama, ali i da ih podsete i na obavezu pacijenta da prijavi svom lekaru bilo koju od neželjenih reakcija, ukoliko do njih dođe. Zbog potencijalne fotosenzitivnosti određenih lekova, kao i drugih razloga, pacijentima koji imaju visoki krvni pritisak ne savetuje se dugotrajno izlaganje suncu”, objašnjava dr Nebojša Tasić.
Naš ugledni kardiolog poručuje da lekovi koji sadrže hidrohlortiazid nisu štetni po zdravlje, da je njihova korist mnogostruko veća od mogućeg rizika, te da pacijenti samoinicijativno nikako ne prekidaju terapiju.
“U Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj obolevanja od nemelanomskog kacinoma kao posledice korišćenja lekova koji sadrže hidrohlortiazid i koriste se u terapiji visokog krvnog pritisak i srčane slabosti”, ističe dermatolog, dr Snežana Minić iz Klinike za Dermatovenerologiju KCS-a.
Ona dalje objašnjava da je nemelanomski rak kože najčešća vrsta raka kod ljudi, posebno onih starijih, i to svetlije kože i očiju. U pitanju je i vrsta raka koji ne metastazira i nije toliko opasna. Danska je zemlja u kojoj žive ljudi izrazito svetle puti, svetlih očiju i kose, koji su inače skloni oboljevanju od karcinoma i tumora kože.
“Lekovi protiv hipertenzije su životno važni i nikako se ne sme prekidati njihovo uzimanje Izbegavanje izlaganja suncu je preporuka koja važi za celu populaciju, a posebno za pacijente sa hipertenzijom, bez obzira na vrstu terapije koju koriste. Stariji ljudi, takođe, treba da ograniče boravak na suncu, nezavisno od zdravstvenog stanja”, upozorava dr Snežana Minić.
Izvor: Zdravaiprava
