Multipla skleroza je teška bolest od koje u Srbiji boluje više od 7.000 ljudi. Bolest je podmukla, nepredvidiva i napada u najproduktivnijem životnom periodu, a oboleli u Srbiji sa nestrpljenjem iščekuju da im postane dostupna savremenija i efikasnija terapija.
Multipla skleroza je teška, neizlečiva bolest. Javlja se obično između 20. i 40. godine života, ali se može manifestovati i u bilo kom životnom periodu. Žene oboljevaju tri puta češće od muškaraca. Bolest napada isključivo centralni nervni sistem, mozak i kičmenu moždinu izazivajući oštećenja omotača oko nervnih vlakana. Zone zapaljenja u mozgu dešavaju se u žarištima prečnika oko 5 milimetara i mogu zahvatiti bilo koji deo centralnog nervnog sistema. Otuda nije lako postaviti dijagnozu, jer gotovo svaki simptom u neurologiji može biti i pokazatelj multiple skleroze. Ipak, najčešći znaci su naglo slabljenje vida na jednom oku, pojava duplih slika, podrhtavanje ruku , klecanje nogu, vrtoglavice, nestabilnost pri hodu, smetnje sa govorom, smetnje sa mokrenjem, ali i epileptični napad može biti jedna od manifestacija MS-a.
“Nekada se na finalnu dijagnozu čekalo i deset godina. Danas je period skraćen na 14 meseci, a u nekim centrima i kraće. Napravljen je veliki pomak i tome su doprinele savremene neuroradiološke procedure i povećan broj aparata za magnetnu rezonancu širom Srbije. Ipak , da bi se ubrzala dijagnostika, kako multiple skleroze, tako i drugih neuroloških bolesti koje su u porastu, od izuzetne je važnosti da se neurolozi vrate u domove zdravlja. Mislim da je to od strateškog interesa”, kaže prof. dr Ranko Raičević, predsednik Društva neurologa Srbije.
Multipla skleroza je podmukla bolest, a njen tok nepredvidiv. Simptomi se javljaju i nestaju na neočekivan način, a jednako nepredvidivo smenjuju se faze pogoršanja i smirivanja bolesti. Dok kod jednih pacijenata razvoj bolesti u dužem periodu ne utiče značajno na njihov kvalitet života, kod drugih su pogoršanja agresivna, narušavaju njihove fizičke i mentalne sposobnosti, vode u težak invaliditet sve do potpune oduzetosti i paralize.
“Pravovremena dijagnostika i rano započinjanje terapije nisu samo od presudne važnosti za samog pacijenta i njegov kvalitet života, već imaju i jasno farmako-ekonomsko opravdanje, jer se na taj način za sam zdravstveni sistem, u dugoročnom smislu, ostvaruju ozbiljne uštede. Blagovremenim lečenjem manji je broj relapsa kod pacijenata, manji broj komplikacija, niži stepen invaliditeta. Multipla skleroza je praćenja i brojnim pridruženim oboljenjima kao što su depresija, kognitivni ispadi, poremećaji sfinktera, pa je neophodna ciljana, simptomatska terapija uz prateće mere fizikalne i psihosocijalne rehabilitacije”, upozorava prof. dr Ranko Raičević.
Ipak, zdravstvena statistika je zabrinjavajuća i ukazuje da se u Srbiji leči svega 11% obolelih od multiple skleroze.
“Broj lečenih dostiže oko 20% zahvaljujući vrlo transparentnim kliničkim studijama koje se obavljaju pri svim univerzitetskim centrima ali i nekim opštim bolnicama. Na taj način pacijenti dobijaju inovativne terapije. Veliki korak napred je i što su Ministarstvo zdravlja i Republički fond za zdravstveno osiguranje, u ovoj godini inovativnu terapiju za multiplu sklerozu stavili u plan prioritetne nabavke. Verujem da će se naći sredstva za lečenje većeg broja pacijenata, kao i za uvođenje novih, savremenijih terapija”, objašnjava profesor Raičević.
Za svakog obolelog od multiple skleroze ključno je da lečenje započne što pre. Savremene terapije pružaju mogućnost da se bolest zaustavi i drži pod kontrolom, ukoliko pacijenti odgovarajuće lekove dobiju na vreme.
Izvor: Zdravaiprava
