Žene koje osećaju beznađe izloženije su srčanim bolestima, tvrde američki naučnici sa Univerziteta Minesote. Oni su ustanovili da je optimizam korisniji za zdravlje i da može da predstavlja prevenciju od ovih bolesti.
Inače zdrave žene, koje hronično osećaju beznađe, češće imaju naslage u vratnim arterijama koje mogu da izazovu šlog, a veruje se da su izloženije i srčanim bolestima. Mnoge studije su dovodile u vezu depresiju i povećanu sklonost srčanim oboljenjima, a neke su ukazale da optimizam može da predstavlja i prevenciju od ovih bolesti.
U njihovom istraživanju je učestvovalo 559 žena, prosečne starosti 50 godina, koje nisu patile od kardiovaskularnih bolesti niti su imale povišen pritisak. Eventualno beznađe ispitanica mereno je upitnikom o budućnosti i ličnim ciljevima, dok je kontrola zdravlja uključivala i proveru debljine vratnih arterija uz pomoć ultrazvuka.
Utvrđeno je da su arterije deblje u proseku za 0,02 mm kod onih žena koje su izrazile beznađe u pogledu budućnosti i realizacije ličnih ciljeva. To predstavlja medicinski značajnu razliku, čak i kada se u obzir uzmu i drugi rizični faktori kao što su godine, rasa, prihodi i slično.
Rukovodilac studije Suzan Everson-Rouz ističe da su nužne dodatne studije koje bi otkrile do kakvih psiholoških promena dolazi kod žena koje osećaju dugotrajno beznađe i kako te promene deluju na organizam. Dodatna isptivanja mogla bi da uključe i praćenje nivoa kortizola, poznatog kao “hormon stresa”.
“U svakom slučaju, žene koje tokom dužeg perioda osećaju beznađe, trebalo bi da znaju da to može loše da deluje i na njihovo fizičko zdravlje i da traže pomoć”, apeluje Everson.
